Рат у Хрватској се могао спречити, Петар Лађевић у „Српском свијету“

Шта се дешава на Банији после земљотреса? Да ли је оно мало Срба које је остало на Банији збринуто? Како изгледа живот у контејнеру? Како је искоришћена помоћ Србије, Београда и значајна средства многобројних српских компанија? Како Лађевић коментарише писања хрватске штампе о злоупотребама у обнови Петриње? Однос Срспког националног вијећа и Београда? За шта су се залагали Рашковић и Старевић? Шта представља српски национални идентитет? Како коментарише присутност  представника Срба у Книну на обележавање Олује? Шта за Србе значи избор митрополита Порфирија на место патријарха? О овоме и другим српско – хрватским односима, у емисији Српски свет, говори Петар Лађевић.

Уредник и Водитељ је Гордана Јанићијевић.

“У Глини и Петрињи, на Банији земљотрес је причинио огромну штету. Оно што је добро у овој несрећи је то да су сви којима су домови срушени или неусловни за становање, имају “кров над главом”, односно, најчешће контерјнер”, па Лађевић то назива контејнерским становањем. Још се не приступа обнови, јер су земљотреси готово свакоденевни, и стручњаци предвиђају да ће тло подрхтавати још најмање 6 месеци. Тамо где су се појавиле, како их назива, јаме, стручњаци ће проценити да ли је могуће наставити живот. Акција “Банија је заједничка кућа” показала се веома успешном. На писање дела хрватске штампе да долази до злоупотреба у подели помоћи, грађевинског материјала, средстава, професор, каже да нема валидних података о злоупотребама, а за градоначелника Петриње, каже да је његовим доласком за првог човека града, ситуација за Србе који живе у овом граду у многоме релаксирана. Не припада “јастребовима”, каже Лађевић, али подсећа да и даље у Хрватској постоји дискриминаторски однос према Србима, наводећи пример запошљавања и да ће посао пре добити Хрват него Србин. Лађевић истиче да Срби на Банији живе од минималних пензија, социјалне помоћи и рада код имућнијих суграђана. Тврди да није било међуетничких узрокованих неправди, и то приписује неорганизованости државе у пружању помоћи. Од Хрватске очекује да се та неорганизованост што пре и ефикасније максимално смањи. Одаје признање волонтерима који су у прво време максимално помогли пострадалом народу Баније, ангажовањем самостално и у Црвеном крижу и другим хуманитарним организацијама. Најважније питање за Србе, али не само за њих, на Банији је питање обнове и да се хрватска власт учини ефикаснијом, каже професор Лађевић. На Банији по његовој процени живи тридесетак хиљада становника од чега 12% су Срби. Посету Банији новоизабраног патријарха  Порфирија оцењује као једно велико охрабрење за народ са тих простора. За њега каже да је био човек који је својим деловањем и радом, одиграо огромну улогу од ослобађања људи од страха. Да је показао завидну вештину у комуникацији двеју заједница, православне и католичке, у Хрватској, и нада се да ће наследник бити истог капацитета. Враћајући се у деведесете године прошлог века, Лађевић каже да се рат могао спречити. Да је антиратну политику прокламовало Српски демократски форум са Рашковићем и Старевићем на челу. Да су нудили дијалог хрватској власти, али да она тај дијалог није прихватила. Не зна шта би се десило да је прихваћен План З-4, који је по њему био више прихватљив за српску страну него Хрватима, и верује да је могао спречити војну хрватску акцију. Тренутно је животно питање за преостале Србе и на Банији, али у целој Хрватској, како сачувати оно што је остало и како живот учинити одрживим? Консолидација српске заједнице, каже Лађевић, која треба да иде у правцу идеје повратка. И њему је јасно да је прошло превише времена од протеривања Срба из Хрватске, али иницира идеју да се и о младима треба размишљати као повратницима. Подсећа да је већина млађих људи у Европску Унију, тражећи боље услове за живот, отишла са хрватским пасошима. У исто време подсећа, да су Хрватску у великом броју напустили и Хрвати, и да велика пространства остају празна, без људи. Прави и компарацију положаја Срба у Хрватској и Хрвата у Србији, а као повод узима писмо Демократског савеза Хрвата у Војводини, у коме износе  забринутост због намере суботичке градске власти о увођењу буњевачког језика у службену употребу на подручју Суботице. Истиче да Србија има најбоље законе који дефинишу положај мањина у целој Европи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: