Ратко Булатовић: Невина крв
Ратко Булатовић
У рано пролеће лета Господњег
Хиљадудевестодеведесетдевете
Бомбе Нато пакта, спржише моје
Бутине, колена, цеванице, пете
И док ових година, овако прикраћен
Између земље и неба шетам
Размишљам, добро је, што сам ипак жив
Да им још мало и овакав сметам
Да их подсећам на бројна злочинства
Да их опомињем, да им пркосим
Пред покољењима, они нек се стиде
А ја своје ране, са поносом носим
У реку невино проливене крви
Што немирно хучи, бучно као слап
Знам нисам једини, нит задњи, нит први
Који у њу просу, једну своју кап
Ова моја реч немоћне утехе
Нека се далеко, чак до неба чује
Ја им не опраштам, давно је речено
Да крв невина, никад не мирује
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Обилићи нашег времена!
Пркосни див јунаци!
Хвала Вам Ратко на пуштеној „капи“ крви, на животу остављеном у одбрани земље, у одбрани светих стопа прађедовских!!
Ми не можемо, ми НЕ СМИЈЕМО заборавити Вашу жртву, нити свих осталих невино пострадалих мученика!
Вијенац славе, онај љепши и већи од било које ријечи људске захвалности и дивљења, чека Вас код Оца свих нас!
А ЗЛИКОВЦИ и КРВНИЦИ из НАТО алијансе нека дочекају свој Судњи дан носећи на плећима стотине хиљада невино страдалих из цијелог свијета…страдалих и измучених од разних (не)милосрдних анђела!!!