Razdržaviti po Anđeli

Piše: Sibin

Građanka, pa još liberalno naštelovana i državotvorno utemeljena u nepokolebljivoj odluci da ostane ono što jeste – a to je? – Ivanović zorna Anđela iz Crnogorske, odbrusila kako neće dozvoliti „uzurpatorskoj SPC da razdržavi Crnu Goru.“ Tu nije kraj, jer dodaje: „o tempora, o mores!“

O, Anđela, zaimesvega, o čemu ti! O, pa kako to može biti pa da Mitropolija nije kičma i osovina Crne Gore, njena prva svijest i slovo o istoj! – („O, O, E, E“, uskliknuće jednom Bodler)

Mladost i ambicija skroz su okej, štaviše, jedno ne ide bez drugog, ali ako guraju na pogon gluposti, stvar obično ne ispadne na dobro.

Naprotiv, prorežimska ovdašnja mladež ima jedva nešto i od – birokratske kreativnosti. Zato je navučena na kreatine, džogiranje, obavezno besramno ulizivanje, koje je opet proizvod vaspitanja one logike: budi dio sistema, ne problema.

Anđela se, gle čuda, ni po čemu ne razlikuje od Aleksandre dakle Vuković, ista je to matrica, s tim što ova druga, o!, pokatkad pomene Platona, ili autora apsurdnog Mersoa, sve valjda pokušavajući da javnosti potanko objasni mentalitet mediterana. Anđela, dabome, ni ovolicko ne drži do – „misli rođene na asketskom tlu.“ Roberto Espozito

Naslovljena je, dakle, ta obećana i dugo čekana i očigledno fabrikovana generacija mladih u koje se režim zaklinje, sve usput trgujući sa idejom idealne budućnosti.

Mislio sam da je mladost po prirodi stvari već protiv, da je uvijek na strani nepristajanja, da se užasava od svakog vida autoriteta i da najradije mnogočemu pokazuje srednji prst.

Izgleda, ipak, da ovdje nije bilo i teško da će u bliskoj budućnosti biti tako. Tim prije studenti su bezglasni ništa manje od matorih akademika čija zgrada godišnje trista trideset devet dana prdi prazna….

Kad mladost počne da olako prihvata deklamovati naručene nebuloze, budućnost neminovno dolazi u najmračnijem izdanju!