Reagovanje: Građanski sijači mržnje

(Reagovanje na izjavu predstavnice NVO CGO u Vijestima.)

Teško da će ikada doći do konačne istine o tome što se desilo u julu 1995. u Srebrenici, razlozi tome su brojni i nemoguće ih je obuhvatiti jednim tekstom. Ovdje, želim nešto da kažem o onim organizacijama koje naročito u ovo doba godine se istinski trude da ne zaboravimo „genocid“ koji su srpske snage počinile u Srebrnici.

U Crnoj Gori ulogu glavnog zaštitnika „istine“ o Srebrenici ima NVO Centar za građansko obrazovanje iz Podgorice, jedna od vodećih organizacija kada govorimo o promovisanju demokratije, jačanju vladavine prava, regionalnog pomirenja i mnogo toga drugog.

Pomenuta organizacija je i članica REKOM-a, u potpunosti propale inicijative za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine. Ruku na srce, ova neuspješna inicijativa bila je isključivo usmjerena na dokazivanje apsolutne srpske krivice za sve sukobe na ovim prostorima. Uprkos pozamašnim novčanim sredstvima i zdušnom zalaganju vodećih ljudskopravaških organizacija iz regiona i ohrabrivanja stranih dobročinetelja, projekt je neslavno završio na njihovu žalost svih pomenutih.

Na dan obilježavanja zločina u Srebrnici, na portalu Vijesti mogli smo pročitati izjavu Tamare Milaš saradnice na programima u CGO-u i portparolke Koalicije za REKOM, o neophodnosti da nikada ne zaboravimo “genocid” u Srebrnici. Prema njenom mišljenu crnogorski obrazovni sistem ne bavi se ovim “genocidom” na pravi način. naravno ona ne dovodi u pitanje da se radi o genocidu,jer je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju iz Haga tako rekao. Kao što znamo, Hag je oličenje pravičnosti, nezavisnosti i nepristrasnosti, a takve su mu i presude.
Međutim ono što je mene istovremeno zapanjilo i zabrinulo je ton kojim gospođica Milaš govori o Srebrenici. Na osnovu njenih riječi izvlači se zaključak da je ona vrhunski stručnjak u oblasti međunarodnog prava, šta ako je tako zaslužuje iskrenu pohvalu. Mnogi svjetski eksperti međunarodnog prava sa dosta opreza govore o događajima u Srebrenici i daleko od toga da postoji opšta saglasnost da se radilo o genocidi. Kod gospođice Milaš nema dileme, genocid i tačka.

Ono što više zabrinjava je to što gospođica Milaš zvuči kao neko ko ima neprikosnoveno pravo da određuje kakav stav crnogorska javnosti mora imati prema onome što se desilo u Srebrenici. Milaš ističe da se u našim školama i fakultetima mora izučavati Srebrenica, ali na taj način da se samo proučavaju oni događaji, pojave i ljudi koji imaju za cilj da potvrde da se radilo o genocidu. Druga strana je ne zanima, stradanje Srba iz Bratunca pod Naserom Orićem nikada nije bila tema interesovanja ni nje ni Centra za građansko obrazovanje, kao ni cjelokupan istorijski i politički kontekst bosanskog sukoba.

Želim da kažem da svako ima pravo na mišljenje, ali ponovo to ne znači da je svako mišljenje istinito i relevantno. Moramo se zapitati koje to kvalifikacije daju za pravo gospođici Milaš da sa takvom sigurnošću govori o događajima u Srebrenici. Kakvo je njeno obrazovanje i iskustvo, da li posjeduje dovoljni integritet da se zalaže sa sprovođenje nečeg tako osjetljivog kao uvođenje Srebrenice u naš obrazovni sistem.

Kako bi izučavanje Srebrenice uticalo na đake i studente srpske nacionalnosti koji budu morali učiti da su njihovi sunarodnici u Bosni napravili “genocid”, da su ti srpski vojnici bili poput onih nacističkih. Oni će morati da uče samo ono što propagira bošnjačka politička elita i dio međunarodne zajednice kao istinu, druga viđenja događaja će biti u potpunosti isključena.

CGO i njoj slične organizacije često javno istupaju tražeći od crnogorske javnosti da se suoči sa prošlošću, pozivaju na poštovanje ljudskih i nacionalnih prava po njima ugroženih grupa, a ima i onih koje otvoreno traže prihvatanje izbjeglica sa Bliskog istoka. Nije mi poznato da su se bar jednom te iste organizacije oglasile na primjer o položaju Srba na Kosovu i Metohiju i u Hravtskoj, kao i o problemima srpske zajednice u Crnoj Gori. Njihovo je pravo da postupaju na ovakav način, međutim na nama je da argumentima razobličimo njihove dvostruke standarde.

Neznanje, koristoljublje ili jednostavno netrepeljivost

Oni to mogu da rade iz tri razloga: neznanja, koristoljublja ili jednostavno iz netrepeljivosti. U poređenju sa nevladinim sektorom u Evropi i SAD-a koji uglavnom sačinjavaju priznati stručnjaci i osobe iza kojih stoji profesionalna i lična ostvarenost, kod nas su stvari ne malo nego dosta drugačije. Problematično je ne samo akademsko obrazovanje velikog djela nevladinog sektora u Crnoj Gori, koje htjeli mi ili ne predstavlja važan osnov za kvalitetno bavljenje većinom političkih, društvenih i ekonomskih pitanja.

Ne može se obrazovanje zasnivati na raznim večernjim školama i školicama, jednodnevnim i dvodnevnim seminarima. Na ovaj način dolazi do grupe ljudi kojima dopuštamo da nas o nečemu uče a da ni oni sami nisu dovoljno upoznati sa materijom, samo imaju dovoljno odvaženosti da se predstavljaju kao sveznajući.

Njihova upitna potkovanost valjanim znanjem nije jedini problem, mnogo ozbiljnija je činjenica da mnogi od njih nemaju moralni integritet da nam pričaju o nečemu, a još manje da zahtjevaju nešto od nas. Za neke se može prije reći da podpadaju pod vladin a ne nevladanim sektor, a svima su poznati rezultati onih koji nama vladaju zadnjih decenija.
Na kraju da se vratim gospođici Milaš, teško mi je reći koji su njeni razlozi za onakvu izjavu o Srebrenici, da li se radi o neznanju, nesmotrenosti, ličnom ubjeđenju. Iskreno to nije ni previše bitno. Ono suštinsko se ogleda u potrebi da se na ovakve izjave odgovori na pravi način, činjenicama kojima će se do kraja razobličiti one NVO i oni intelektualci koji su na istim vrijednosno-ideološkim pozicijama.

Ne treba neargumentovano napadati, ne treba vrijeđati, niti se sa njima raspravljati, naprotiv sa dostojanstvom i istinom treba drugima ukazati ko i kakvi su građanski sijači mržnje. Oni siju nove klice razdora u našem društvu ili iz neznanja ili što su ih koristoljublje i netrepeljivost prema onima njima nesličnim učinili nesposbnim za zdravorazumsko rasuđivanje.

(N. N.)