Реалност – Стварно или могуће
Пише: Небојша Реџић
Шта је реалност? По дефиницији то је: стварност, чињенично стање, узето из живота, истинитост.
Али, у времену садашњем, постмодерном, када постоји и постистина, да ли постоји и постреалност?
Да ли је сама спознаја довољна да се ствар, дело, појава или стање прогласи –реалним?
Да ли је Ајнштајн био реалан када је тврдио да је све релативно?
Какав је утицај протока времена на спознају реалности. Где је граница временског трајања када се нешто проглашава реалним? Шта значи то када се каже: у том тренутку је то било реално? Када је тај тренутак престао да буде реалан?
Мантра данашњих креатора реалности и глобалних манипулатора је – прихватите реалност.
Данас би се и даље Сунце окретало око Земље, да Коперник није одбио да прихвати реалност и направи – обрт.
Ђордано Бруно би реално могао да свој живот оконча уз ватру камина, а не на ломачи.
Када су сви, реално видели и знали да је то тако, реално, Галилеј је супротно реалности саопштио: „Ипак се окреће”.
Колумбо је, упркос реалности стално ишао на запад и открио Нови свет.
Бастиља је била – реалност. Да су Французи слепо и фаталистички веровали у реалност, Бастиља би била симбол и данданас, а ,,Слобода, братство, једнакост” остао би нереални апел.
Реалност је бити роб у Америци. Колико би само памука произвела Америка? Али нису били реални – укинули су ропство.
Да ли је било реално супротставити се турској војсци на Косову Пољу? Није, али је из те битке створен дух вере, идеје, вредности и надахнућа за векове који ће следити.
Почетком 19. века Турци, дахије, ропство, данак, све је то било – реално. Требало је, реално, и даље гледати, плаћати, трпети зулум?
Те, 1915. реално је српска војска била истерана из земље, Србија окупирана, на ивици пропасти. Да ли је повлачење на Крф било реално? Није, али је нереално васкрсло Србију.
Да ли је било реално да Пупин остане у Идвору, а Тесла у Лици? Реално, да. На срећу човечанства нису били реални.
Да су Хрвати, Словенци, Црногорци, Македонци, Шиптари, прихватили реалност Југославија се не би распала.
Да су Шиптари прихватили реалност не би било тзв. Републике Косово.
Ако ми, Срби, прихватимо реалност – неће бити Србије.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ja mnih da je Neso, dobri nas Redjic- liberal i Srbo- mrzac koji radio za VoA- Voice of America.
Al ovo je igleda mi, sve mnim, nasa srpska kopija odn. oriigjinal kosovacki Nebojsa Redzic.
E vala ti je svaka taka bro., srpska..! Zivio mi Neso, Neshkane.
Nesloga i urota prate nas od Kosova. 4slova S su 4 simbola Srpske nesreće- nesloge. Jedini narod koji taj sram istura pred lice cijelog svijeta. Pa neka 4 S znače i da Samo Sloga Srbina Spasava, to je potvrda da nam je nesloga u krv ušla, da se nadvila na nas kao čuma. Jedino smo kao sluge uspijevali da se održimo i uzdignemo, valjda zato što nema boljih slugerana od nas, 5 vjekova smo to dokazivali, Paša Sokolović je primjer koliko služeći drugom, uspijevali visoko da doguramo i još bolji dokaz kako smo nesposobni da razlikujemo IZDAJU od JUNAŠTVA, sebičnost od požrtvovanja, sluganstvo od ponosa,
Србија се САДА налази у најповољнијој могућој геополитичкој ситуацији од распада СФРЈ до данас! Друга је ствар што Србијом владају НВО девијанти, намесничке и преудопатриотске елите које очито немају намеру да капитализују ову геополитичку повољност у интересу Србије. То пропуштање да се капитализује повољност указује да домаћим елитама на власти налогодавац није народ Србије. И зашто би трошили речи на очигледно? ,,Нова геополитичка реалност“ глобално је свевидљива и општепозната, већ нам даје добар ветар у леђа и шири оквир могућности.
За исправно сагледавање нове геополитичке реалности, корисније је ослањати се на дела и реална дешавања која већ дају видљиве резултате, мање на изјава политичара.
Нико никада није тврдио да је лако државу направити и очувати или да је лако бити Србин!
… Realno je stvarno, stvarno nije moguće!
Kada gođ nije bilo realno, bilo je moguće, i obrnuto!
… Bogu mili Srbi, koji se oni, naši stari, nijesu obazirali!
Kada se ponove prisjetimo starog adeta, strva ovima neće biti.
A i Bogu ćemo opet omileti, Srbi!