Референдум у Египту, 11 жртава сукоба

Први дан референдума о новом уставу у Египту обележили су сукоби снага безбедности и присталица свргнутог египатског председника Мохамеда Морсија, у којима је данас погинуло 11 особа, саопштило је министарство здравља.

У саопштењу министарства се наводи да је 28 особа повређено у сукобима, а да је 11 изгубило живот у Каиру, сујседној провинцији Гизи и још две провинције јужно од престонице, Бани Суеф и Сохаг.

Првог дана референдума, током протеста одржаних против његовог одржавања погинуо је Махмуд Сајед Гаја (25), у близини бирачког места у провинцији Бани Суеф, јужно од Египта, пренео је Ројтерс.

Три особе су погинуле у сукобима полиције и демонстраната лојалних свргнутом председнику у граду Сохагу, неколико сати након почетка гласања. Званичници наводе да је полиција отворила ватру на око 300 Морсијевих присталица, а да је на полицајце пуцано са кровова зграда, навео је АП.

Неколико сати пред почетак референдума испред суда у Каиру ођекнула је снажна експлозија у којој није било повређених ни жртава, осим мање материјалне штете на згради суда.

Египћани у дугим редовима чекају да се изјасне на референдуму о новом уставу, за који кажу да га нису прочитали, али да ће, у сваком случају, подржати свргавање исламистичког председника Морсија, наводи АФП.
„Гласам зато што то није само моја грађанска дужност, већ такође да докажем да оно што се догодило није био (војни) удар“, каже један од гласача, 24-годишњи Омар говорећи о 3. јулу, када је војска свргнула Морсија.

Многи политичари и аналитичари оцењују референдум који је почео данас као тест популарности начелника генералштаба египатске војске Абдела Фатаха ал-Сисија који је заинтересован за председничку функцију после свргавања Морсија.

Прелазна влада је донела одлуку о одржавању референдума као први од неколико плебисцита којима, како је најавила, треба да буде поново установљен изборни систем до краја године. Нови устав, уколико га подрже грађани на референдуму, замениће уставни акт који је свргнути председник Морси потписао пре нешто више од годину дана, претходно одобреном на референдуму.

Највиши правни акт египатске државе ће бити очишћен од исламистичког језика, а оно што је много важније – биће ојачане државне институције које су се супротстављале Морсијевом режиму – војска, полиција и судство. Уставом ће бити пружена јача подршка ултраортодоксној исламистичкој партији Нур, која је подржала Морсијево скидање са власти, затим званичном исламском естаблишменту Ал-Азхар – религиозној основи сунита, али и хришћанској Коптској цркви, чије односе са влашћу у Морсијево време су обележиле тензије.

Нацрт устава је добио нешто похвала и због веће заштите људских права, чак и ако се има у виду да се власти обрачунавају са неистомишљеницима и путем новог закона о ограничавању протеста, који је Запад недавно критиковао. Такође се новим уставом предвиђа кажњавање дискриминације, штити једнакост полова и гарантује већи број слобода и људских права.

Сиси, који ће пратити излазност и проценат бирача који ће гласати за устав, вероватно је најпопуларнији лидер у земљи после свргавања Морсија 3. јула прошле године, али исламистички следбеници сматрају генерала одговорним за пуч против првог демократски изабраног и цивилног председника државе.

Седам месеци после Морсијевог пада, земља је и даље жестоко подељена на његове исламистичке присталице и милионе људи који су изашли на улице да траже његову оставку.

Од тада је више од 1.000 људи, углавном исламиста, изгубило живот у уличним сукобима, а хиљаде Морсијевих присталица су ухапшене, али исламисти и даље скоро свакодневно излазе на улице захтевајући његов повратак на власт.

Екстремисти су интензивирали кампању на Синајском полуострву и другим деловима Египта, па је у бомбашким нападима и пуцњавама погинуо велики број војника и полицајаца. Влада и сам Сиси позвали су Египћане да изађу на референдум у што већем броју, страхујући да би многи бирачи због страха од насиља могли остати код куће.

Сиси је обећао безбедношт бирача, а како је објављено, више од 200.000 бирача, обезбећиваће не само око 30.000 бирачких места, већ и аеродроме и саобраћајнице које воде ка великим градовима.
Сиси је потврдио да има амбиције да буде председник Египта, али је истакао да му је потребна „подршка грађана“ да би се кандидовао.

Званичник близак Сисију изјавио је за АФП да би велики одзив бирача и усвајање устава био „показатељ“ да ли бирачи желе да Сиси буде председник.

Аналитичари кажу да се влада, чији је легитимитет и даље споран, нада да ће на референдуму добити печат легитимитета. Амерички министар одбране Чак Хејгел телефонирао је јуче генералу Сисију, коме је пренео да је изузетно важно да референдум буде организован на транспарентан начин.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: