“Република”: Мило Ђукановић у Бечићима крио убице Зорана Ђинђића!

Мило Ђукановић, судећи према поверљивом извештају црногорске обавештајне службе, био покровитељ и „земунском клану“, тачније убицама Зорана Ђинђића, у чије се пријатељство и дан-данас куне. Ове сумње побудио је део документа у ком се помињу двојица, касније ухапшених, „земунаца“.

– Људи Мила Ђукановића су дужи временски период у Црној Гори пружали уточиште и заштиту неколицини особа за којима је била расписана Интерполова црвена потерница, међу којима су били и Сретко Калинић и Милош Симовић. Ради се о припадницима „земунског клана“, који су у одсуству осуђени за убиство Ђинђића, а којима је наводно обезбеђен боравак у апартманима хотела „Сплендид“ у Бечићима – пише у папирима у које је Република имала увид.

Спремали хаос

Додаје се и да „податак добија на тежини уколико се имају у виду непроверена сазнања из септембра 2008, када су поједини припадници клана планирали у Србији низ тешких кривичних дела с циљем дестабилизације безбедносне ситуације у земљи“.

Ова двојица високорангираних криминалаца успела су да побегну из Србије после убиства премијера и велике полицијске акције „Сабља“ у марту 2003. Успешно су се крили више од седам година уз помоћ јатака из региона, упркос Интерполовој потерници. Оперативни подаци говоре да су у Хрватску пребачени управо захваљујући Миловим везама, а ко зна када би били ухапшени да се нису међусобно сукобили.

Умало кобан обрачун одиграо се 8. јуна 2010. на језеру Ракитје поред Загреба. Симовић је тада, док су роштиљали, пиштољем упуцао Калинића у стомак и груди након што је, наводно, сазнао да је овај имао аферу с његовом супругом. После овог обрачуна обојица су изручена Србији, где су осуђени на максималне казне од по 40 година затвора за злочине „земунског клана“. Потом су обојица послата на одслужење казне у Забелу, а Милош Симовић је прошле године осуђен на додатних шест година због покушаја убиства Калинића.

Ђукановић био бесан због интервјуа

О односима Ђукановића и свог сина својевремено је говорила и Мила Ђинђић, која се присетила да је црногорски председник био љут јер је Зоран у интервјуу недељнику Нин изјавио да његова Демократска странка има више гласача него Црна Гора становника.

– Била сам на вечери са Милом и Лидијом Ђукановић у хотелу „Црна Гора“ у Подгорици, до два сата ујутро је председнику звонио телефон, али он није желео да се јави. Све се дешавало непосредно после 5. октобра 2000. Замерао му је што тако говори о земљи која му је пружила уточиште када је бежао од Милошевићевих убица. Касније је Зоран наговорио супругу Ружицу да позове Мила, па су изгладили неспоразум – причала је Мила.

Наводно, Мило се касније смејао и говорио:
– Ко би могао да се наљути на њега?!

Иначе, Ђукановић не пропушта да у свакој прилици истакне своје заслуге за скривање Ђинђића.

– Дошао је код мене у Црну Гору за време НАТО бомбардовања с поузданим информацијама да му се у Србији спрема ликвидација. Заједно смо направили план његовог боравка у Црној Гори. Помогли су нам заједнички пријатељи и у Београду и у Црној Гори, која му је у тим тешким тренуцима била сигурно уточиште – говорио је Ђукановић.

Одговарајући на питање: „Ко је убио Зорана Ђинђића“, Ђукановић каже да је одговор можда у тврдњама да је Ђинђић „покушао да промени свет у једној разореној и недовршеној земљи, у којој то није било могуће“.

Међутим, и даље остаје отворено питање: уколико је заиста искрено бринуо за српског премијера и његов живот, због чега је омогућио да се његове убице од правде крију баш у Црној Гори и ту нађу сигурно уточиште.

Овако је говорио о покојном премијеру

– Било би боље и Србији и свима нама да је Зоран Ђинђић жив

– Верујем да би био поносан на начин како су Црна Гора и Србија обновиле своју државност

– Обезбедио је трајно место и у новијој црногорској историји. Добро смо се разумели и сарађивали, што кроз историју није баш чест случај кад су у питању црногорски и српски политичари. Људски, било је задовољство имати Зорана за пријатеља

– Он заслужује једно од најчаснијих места у српској историји

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: