Rešena 300-godišnja misterija: Kako se okreće Zemljino jezgro

U novom modelu, jezgro napravljeno od gvožđa okreće se ka istoku, brže od ostatka planete, dok se ostatak Zemlje okreće suprotno.

Edmund Halej dokazalo je kretanje geomagnetskog polja zemlje ka zapadu 1692.

Istraživači Lids univerziteta tvrde da se planeta ponaša na ovakav način, jer reagije na geomagnetno polje.

„Magnetno polje gura unutrašnje jezgro ka istoku, zbog čega se ono okreće brže od Zemlje, ali takođe gura u suprotnom smeru tečni spoljni deo jezgra“, objašnjava dr Filip Livermor.

Čvrsti unutrašnji deo jezgra je otprilike veličine Meseca. Okružen je tečnim spoljnim jezgrom, od legure gvožđa čiji pokreti stvaraju geomagnetno polje.

Iako je unutrašnje jezgro na 5.200 km ispod naših stopala, efekat njegovog prisustva je od izuzetnog značaja za Zemljinu površinu.

Otkrića će pomoći naučnicima da bolje razumeju dinamiku jezgra.

Činjenica da se Zemljino unutrašnje magnetno polje postepeno menja, to znači i da će se promeniti elektromangetna sila odgovorna za guranje unutrašnjeg i spoljenjeg jezgra.

Autori istraživanja koristili su model Zemljinog jezgra koji je stvorio superračunar Mont Rosa, u sklopu švajcarskog Nacionalnog superračunarskog centra u Luganu.

Koristeći novi metod mogli su da simuliraju Zemljino je jezgro 100 puta preciznije nego ranije.