Retki su spomenici našim velikanima u svetu
1 min readU svetu postoji više od četrdeset spomen-obeležja Nikoli Tesli, a poslednji od njih postavila je država Srbija ispred njegove laboratorije u Njujorku, povodom 70-godišnjice smrti velikog naučnika. Tesla je jedan od retkih srpskih velikana koji ima spomenike, biste i spomen-ploče širom sveta. Drugi srpski velikani zastupljeni su, nažalost, sporadično.
Tek ponegde putnik može da naleti na poprsje nekog slavnog srpskog naučnika, pisca, pesnika. Država se uglavnom nije bavila promocijom naših velikana. Za spomenike koji su podizani, najčešće su zaslužni naši ljudi koji žive u inostranstvu. Jedan od njih je sarajevski lingvista, direktor Instituta za slavistiku dr Branko Tošković, pokretač akcije da naš nobelovac Ivo Andrić dobije bistu u Gracu, ispred univerziteta gde je radio doktorske studije 1924. godine.
- Koliko je meni poznato, nikad naša država nije mnogo radila na postavljanju spomenika i bista naših velikana u inostranstvu. To su zaista sporadični i retki slučajevi, a i oni ponekad ispadnu kontroverzni, kao što je to bilo sa postavljanjem spomenika Njegošu u Rimu – kaže za “Blic” prof. dr Darko Tanasković, naš nekadašnji ambasador u Vatikanu.
On se seća da je u vreme državne zajednice Srbije i Crne Gore krenula akcija postavljanja spomenika Njegošu u Rimu, ali da su tu akciju više gurali Crnogorci.
- U to vreme, ambasador u Rimu bio je Branko Lukovac. Spomenik Njegošu postavljen je na prelepom mestu, u parku Vile Borgeze, gde mu društvo, tačno preko puta pravi Puškin. Nažalost, ja sam bio jedini iz Srbije, a na spomeniku, koji je replika beogradskog spomenika postavljenog kod zgrade Rektorata BU, rad vajara Sretena Stojanovića, piše da je Njegoš crnogorski princ i pesnik. Tako je propušteno da se srpsko ime nađe uz ovog velikana. Štaviše, prenosilo se da je zagrebački pisac Predrag Matvejević na otvaranju proglasio Njegoša za hrvatskog pesnika, što se, mogu da posvedočim, nije desilo – kaže Tanasković.
Beč je mesto u kom je Vuk Karadžić, otac srpske pismenosti, dugo živeo i radio, i konačno i umro u austrijskoj prestonici. Njemu je spomenik podignut ispred kuće u kojoj je najduže živeo, u trećem bečkom okrugu. Dositej Obradović, naš prvi ministar prosvete, ima spomen-ploču na kući u kojoj je živeo u Londonu i spomenik u Temišvaru.
- Koliko ja znam, Mihajlo Pupin sigurno ima spomenik negde u SAD. On je ostavio veliki trag u nauci, i na tamošnjim univerzitetima cene njegovo delo. Međutim, mislim da Milutin Milanković, koji je neotkrivena svetska veličina, nema nigde u svetu spomen-ploču, bistu ili nešto slično – kaže istoričar umetnosti Nikola Kusovac.
On dodaje da Milanković, potpuno nezasluženo, nema spomenik ni u Beogradu.
– Nedavno je završen konkurs za spomenik ovom velikanu, ali bojim se da će biti potrebno pisano obrazloženje prolaznicima da bi razumeli spomenik – kaže Kusovac.