Ретроспектива филмова Здравка Велимировића

У Југословенској кинотеци у Београду у току је ретроспектива филмова редитеља Здравка Велимировића (1930-2005), а поводом 15 година од његове смрти, али и 90 година од рођења.

Продуцент и редитељ Libra Filma Велимировићев син Младен саопштио је Радио котору да од 16. до 19. децембра публика има прилику да погледа осам играних остварења, међу којима су и вишеструко награђивани југословенски филмови “Дервиш и смрт” и “Врхови Зеленгоре”.

Здравко Велимировић је рођен на Цетињу 11. октобра 1930.г. Гимназију је завршио у Котору гдје је провео многе године и често му се враћао.

Режирао је документарне, телевизијске и радио драме, као и неколико играних филмова за које је добио више од двадесет награда и признања.

За свој допринос Котору, 2ооо.г. добио је награду “21. НОВЕМБАР“.

Преминуо је у Београду 7. фебруара 2005.г.

Поменута ретроспектива Велимировића обухвата филмове “Дан 14” (1960), “Проверено нема мина” (1965), те „Лелејска гора” (1968), за који је добио Тринаестојулску награду Црне Горе и награду на Интернационалном фестивалу у Пном Пену, а представљао је југословенску кинематографију на фестивалима у Каиру и Чикагу. На програму је и “Дервиш и смрт” (1974), са Војом Мирићем, Велимиром Батом Живојиновићем, Борисом Дворником, Оливером Катарином.., југословенски кандидат за Оскара, који је освојио Велику сребрну арену на Пулском фестивалу и Златну арену за режију, као и награде за сценографију, камеру, костим и епизодну улогу. Публика има прилику да види и југословенско-совјетски филм “Врхови Зеленгоре” са Сергејем Бондарчуком и Велимиром Батом Живојиновићем, који је освојио Златну арену за сценарио 1976. у Пули, те “Двобој за Јужну пругу” (1978), “Доротеј” (1981) са Гојком Шантићем и Горицом Поповић у главним улогама, као и “Време леопарда” (1985), за који је освојио Гран при у Авејру 1985. године, почасно признање жирија и награду “Дон Кихот” међународне асоцијације филмских клубова у Рио де Жанеиру, те специјалну награду за режију на фестивалу у Пјонгјангу.

Редитељ и сценариста Здравко Велимировић режирао је више од 40 филмова од средине 50-их година 20. вијека, међу којима су и играна, документарна и краткометражна остварења. Био је и редитељ ТВ серија, радио драма и позоришних представа.

Режирао је документарне, телевизијске и радио драме, као и неколико играних филмова за које је добио више од двадесет награда и признања.

Велимировић је дипломирао режију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, као и на Високој школи у Паризу. Био је редован професор режије на Факултету драмских уметности у Београду, а једно време и декан ФДУ. Такође, предавао је као ванредни професор на Универзитету Квебека у Монтреалу.

Велимировић је био и редован члан Црногорске академије наука и умјетности од 2003. године.

Као активан филмски радник, био је и друштвено веома ангажован – залагао се не само за бољи положај филмских стваралаца, већ и за мјесто и достојанство професије, филмске умјетности у вихору историјских збивања. Уз друге активности, бавио се и умјетничком фотографијом, а својим дјелима, како је и сам једном приликом написао, борио се за људскост, достојанство, љепоту и доброту.

Грађанин свијета по ставу, Југословен по опредјељењу, Велимировић је, како је у часопису “Кинотека” примјетио Дејан Косановић, првенствено имао одлике црногорског ствараоца. У његовом редитељском поступку и коришћењу филмског језика увјек је тињао и пламичак племените патетике која је произлазила из етичких и наративних традиција средине из које је поникао, Црне Горе, земље распете између мора и крша, између стварности и легенде.

Био је ожењен филмском и ТВ продуценткињом Ранком Велимировић (1940-2020), а њихов син Младен Велимировић такође је продуцент и редитељ (Либра филм).

Програм погледајте ОВДЈЕ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: