Retrospektiva: Zabrana „narodnih boja: crvene, plavetne i bijele“
1 min read
Ustavom za Knjaževinu Crnu Goru (1905), članom 39. ustanovljena je crveno-plavo-bijela srpska trobojka za državnu zastavu Crne Gore.
Međutim, austrougarski okupator zabranjuje upotrebu srpske crveno-plavo-bijele trobojke u Crnoj Gori i tu odluku objavljuje u Cetinjskim novinama 26. aprila 1917. Naprotiv, isticanje krstaš-barjaka je dozvoljeno, kao i austrijskih, mađarskih, hrvatskih i albanskih zastava.
Italijanski okupator proglašava vojnu zastavu (ne precizirajući da li se radi o alaj-barjaku ili krstaš-barjaku) za državnu zastavu Crne Gore i odluku objavljuje u Glasu Crnogorca od 2. jula 1941.
Crnogorska vlada 8. jula 2004. utvrđuje predlog zakona o državnim simbolima kojim će se alaj-barjak ili zastava nalik njoj proglasiti za državnu zastavu Crne Gore nakon sljedećeg skupštinskog zasjedanja 12. jula.
(Izvor: www.njegos.org)
Milane,
ne možete Vi ničija osećanja da uvredite, jer za sadašnju novokomponovanu zastavu niko ne može da veže nikakva ljudska osećanja, niti ista može izazvati bilo kakvu reakciju, sem eventualnu zblanutost nad tim hibridom.
Iz gornjeg teksta može se izvući sledeći zaključak:
Ovo i ovakvo kukavno „montenegro“, ni suštinski ,a ni simbolički, nema ama baš nikakve veze za bilo kakvom državnopravnom tvorevinom koja je samostojno postojala na prostoru od Pljevalja do Bojane. Nema nikakve veze ni sa Dukljom ni sa Zetom, a ponajmalje sa Crnom Gorom. Na simboličkoj ravni, ovo ima veze samo sa periodom austrougarske okupacije Crne Gore u Prvom svetskom ratu i periodom italijanske okupacije u Drugom svetskom ratu. Zajedničko za obe okupacije i sadašnjim stanjem je sledeće:
1. Proganja se crnogorska trobojka i nameće felerični vojni barjak kao „zastava“;
2. Proganja se ćirilica a nameće strana, hrvatska latinica;
3. Proganja se i sve drugo što je iskonsko crnogorsko, a to je upravo ono što je srpsko: jezik, književnost, istorija…
4. Falsifikuju se naučne činjenice;
5. Forsiraju se zapadne, latinsko-germanske vrednosti, strane istočno-pravoslavno-slovenskom kulturnom krugu, kojem Crna Gora, notorno, oduvek pripada;
6. Kidaju se sve iskonske bratske veze sa Srbijom i Rusijom, a forsira veza sa iskonskim neprijateljima, ili zemljama sa kojima nije bilo nikakvih kontakata (Nas i Islanđana – skoro milion!);
7. Ulazi se u vojne „saveze“ sa neprijateljskim vojnim savezima;
8. Prodaje se „vjera za večeru“, odnosno „obraz za tanjir makarona“.
Zaključak: Mi smo, baš kao i 1916. i 1941. godine,i sada okupirani! Zatvor u kojem smo, od strane NATO okupatora ovoga puta smešteni, zove se: „montenegro“. To što suuprava zatvora, tamničari, (kapoi) i pomoćno osoblje – „naši“ ljudi (po poreklu), ne menja karakter okupacije. Naprotiv! Okolnost što naš zatvor glumi „nezavisnu“ državu, a naši tamničari „državnike“, kao i činjenica da se hibridni barjak našeg zatvora nalazi na Ist-Riveru, ne menja suštinski ništa.
Hajde da razumemo privremene interese, ali ne razumem kako neko tako lako pristaje na neznanje. Ako se kriješ iza neznanja, valjda su ti i tvoji interesi sumnjivi. Sadašnja crnogorska zastava je potpuni heraldički nonsens. Ona kombinuje elemente ličnog i porodičnog dinastičkog stega s zastavom crnogorske monarhije.
Sad, neki današnji istoričari i heraldičari kunu se da je nauka uznapredovala, ali ovo dokazuje sasvim suprotno. Brak između knjeginje Milene i knjaza Nikole bio je donekle i političke prirode jer je ujedinio knjaževsko dostojanstvo Petrovića (kuća ruskog orla) sa guvernadurskim dostojanstvom Vukotića (kuća mletačkog lava) . Zajedno sa srpskom trobojkom (veza koja s Cetinjem ide preko Pećke patrijaršije i njenog egzarha, Mitropolita) to su tri konstituenta crnogorske tradicije. Valjda su tada dobro znali za kakve se ideje zalažu, zašto trobojka, orao i lav, nešto je iza toga stajalo, neka objedinjujuća ideja na kakvoj može (makar i privremeno) da počiva država.
Šta stoji iza sadašnje crnogorske zastave? Orao suviše žut da bi bio beo (ruski) , premalo žut da bi bio crn (albanski) . Crveno polje koje potiče od Petrovića i usred njega mletački lav na štitu, bez porodičnog znamenja, čijoj je objavi alaj-barjak bio namenjen.
Potpuna slika današnje Crne Gore, nedovršene, nedorečene, izgubljene i ponižene!
Najgore što ta zastava stvarno dosta dobro deluje na psihu (da budem krajnje ciničan, možda ju je, u vreme sticanja „nezavisnosti“ dizajnirao neki marketinški stručnjak iz „Laki Strajka“, jer po sličnom principu daje žuti fokus na crvenom polju) i može da rasplamsa emocije, bez da kaže ka čemu su te emocije zaista usmerene, za šta se borimo i šta će preostati posle toga. Bojim se da će iza svake borbe pod ovom zastavom ostati ono što se iza nje krije – ništa!
(Ne želim da uvredim ničija osećanja prema ovoj zastavi, ali ja imam osećanja prema staroj crnogorskoj zastavi i ona su ovom zastavom donekle povređena.)
Potpisujem!!!
Tako je Nikola!!!Srpska trobojka jedna i jedina.
mozet postavit koju hocete ,nasa se zna!
Ponosni na sve četiri.
moga srca to je zastava. trobojka