Revizija Dejtona nije moguća: Milovan Pecelj u „Srpskom sv(ij)etu“

„To je jedini udžbenik geoekologije kod nas. Nisam kopirao nikog od vani, gde ima tih raznih metodoloških ulaza. Napravio sam jednu metodologiju gdje je podjednako zastupljena i ruska i zapadnoevropska metodološka škola, a i škola sa Dalekog Istoka i sa zapada. Tu je geografija, geologija i ekologija, jedan širok spektar nauka je zastupljen“, rekao je gost „Srpskog sv(ij)eta“, bivši ministar prosvete i kulture Republike Srpske o udžbeniku koji je uradio sa svojim ćerkama, od kojih je jedna diplomirala geografiju i biologiju, a druga meteorologiju.

U samom uvodnom dijelu je govorio o svojoj postojbini Hercegovini, o kamenoj kulturi, koja traje, i o preseljenju u Romaniju, gdje je, kako kaže- drvena kultura. Kroz vrlo intertesantne priče o multidisciplinarnom pristupu nauci, govorio je i o nastanku Instituta Vinča:

„Bila je jedna deponija osiromašenog uranijuma koji se koristio u medicinske svrhe, na prostoru Beograda. Stevan Dedijer je 1945. godine rekao Titu iz Amerike da će mu napraviti bombu za godinu dana i on mu je dozvolio da napravi Nuklerani institut. On pozove dva fransuska nuklerana fizičara i tako je nastao Institut“.
„Ne morate biti član stranke da biste postali ministar. Ja sam bio taj“, govorio je o svom angažovanju i kao dekan i aktivnostima koje je organizovao sa studentima. Te aktivnosti sa budućim geografima je podrazumjevalo istraživanje pećine:

„Deset kilometara od Pala prema Sokocu se nalazi ta pećina, 850 metara desno sa puta. Mojim studentima je to bila laboratorija. Tu je i potok, i Romanija, jedan retko divan pejzaž. Tu smo našli fosile medveda koji je imao vilicu dužine 85 centimetara, a u Paleontološkom muzeju u Beču je bila do tada najveća vilica, za pet milimetara kraća. Prostor tog mrkog medveda je bio upravo ovaj naš prostor, Dinarida, ali i Alpa i Karpata“.

Interesantna je misao u kojoj govori kako je ledeno doba period u kom se nijesu snašli mnogi predatori, gmizavci, dinosaurusi, a čovjek jeste:

„On je ušao u pećinu kao pračovek, a izašao iz nje kao čovek“.

„Kao ministar prosvete i kulture sam prvo povećao plate za 45 posto, a reforme prosvete su nešto što večito traje. Ko kaže da je završio reformu, taj ne razume stvari, u pedagoškom smislu. Krenuo sam sa reformama, koje je i tražila Evropska Unija. Napravio sam i Zakon o univerzitetu, i tada me zamalo nije smenio Ešdaun, jer je tražio da bude jedinstven zakon na teritoriji Bosne i Hercegovine. Međutim, po Ustavu Republike Srpske mi imamo pravo na svoje obrazovanje, kulturu. Može neki opšti zakon da bude, ali ne može da bude jedan jedini. U Španiji sve pokrajine imaju svoje zakone, a imaju jedan opšti. To je bio prvi problem sa Ešdaunom i njegovim timom“.

Gost voditeljke Gordane Janićijević je donio u studio knjigu knjigu o Jeftu Dedijeru, kog je Jovan Cvijić izabrao za profesora Univerziteta, a prije toga ga bukvalno odveo od čobanstva u gimnaziju. Tu je knjigu radio kad je devet godina bio bez posla Rajku Petrovu Nogu koji mu je rekao da je „sevap Ešdaunu što ga je smenio, ne bi je drugačije napisao“.

„Prvi put govorim ozbiljnije na ovu temu. Svakodnevno su mi dolazile pretnje da ću biti smenjen, ali sam dobio i savet od jednog konzula svojevremeno da se čuvam. Bilo je svakakvih slučajeva. Znate, kada pritisne Ešdaun, ne možete da ostanete ravnodušni, ja ne zameram ljudima. On je od mene tražio da odmah pravim zakone na nivou BiH, što je bilo kontra Ustavu RS, a ja sam se zakleo da ću poštovati taj Ustav i zakon. Ešdaun je dobio ovlašćenja da smenjuje, bez suda. Tako sam ja smenjen bez suda, ukinuta su mi dokumenta, računi, dobio sam zabranu ulaska i izlaska u svaki javni prostor. Nisam prihvatao to, pa sam učestvovao u Bergenu u Bolonja- procesu. Tu sam na aerodromu susreo se sa jednom ministarkom iz Španije. Pitao sam je kako je to kod njih regulisano, objasnila mi je da imaju pravo na obrazovanje, kulturu, nauku, ali imaju i neki zakonski okvir. Čim sam došao, dao sam intervju za BN televiziju i govorio sam o tome.

Nije mi ništa mogao, jer sam imao taj bekgraund“, govorio je Milovan Pecelj o svom odnosu sa visokim predstavnikom EU, sa kojim je imala problem cijela administracija RS, pa je u jednom trenutku smijenjeno 60 ljudi, među kojima i Radomir V. Lukić.

Kako je došlo do promjene na 59 ljudi, ispričao je gost Nacionalne televizije anegdotu:

„Na spisku se našla i osoba pod imenom Jelenko Mićević , pa je neko javio da je to episkop Filaret, pa su brže bolje ga uklonili sa spiska“.

Dugo se opirao pritiscima, odbijao da potpiše razne naredbe, i znao je da će ako odbije da potpiše ostavku bilo kome biti smijenjen. Ispričao je anegdotu kako je izašao ispred novinara i pozvao ih sve na piće, da „poslednji put da plati ceh kao ministar“, kada je odbio da smijeni Radomira V. Lukića:

„Sutradan mi je oko jedan ispred zgrade došla kampanjola sa ljudima koji su nosili duge cevi. Zvao me Premijer, da me grdi što nisam smenio Lukića. Rekao sam mu da vidim kampanjole sa balkona, a on mi je rekao da dolazi po mene da idemo na Sajam knjiga u pola sedam. Čekao sam i video kad su oni otišli 7-8 minuta pre toga, što znači da su slušali naš razgovor kao što su slušali svaki drugi“.

Sve se to, naravno, odrazilo na njegovu familiju, i devet je godina bio bez posla, sve dok novi predstavnik Valentin Incko nije donio jednu vrstu odluke kojom je ukinuto nadgledanje njegovih aktivnosti, ali na vrlo specifičan način. Bez obzira na sve pritiske da se nametne vrhovnost institucija BiH, po mišljenju nekadašnjeg ministra Vlade RS, Dejstonski sporazum je ono što garantuje pravosnažnost zakona Srpske.

Pogledajte cijelo gostovanje na Jutjub kanalu IN4S.