Резерве злата Црне Горе скоро 1,2 тоне

Златне резерве Црне Горе износе 38.477,69 унци односно 1,197 тона злата које данас вриједе скоро 70 милиона еура, казали су за Портал РТЦГ из Министарства финансија.

Док многе земље континуирано купују злато посебно од економске кризе 2008. године, Црна Гора није увећавала своје резерве злата. Прошлу годину у свијету обиљежила је највећа тражња за златом централних банака од када се води евиденција.

Како су за Портал РТЦГ казали из Министарства финансија, наша земља је злато добила у поступку сукцесије имовине бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) и Савезне Републике Југославије (СРЈ), односно по основу Споразума између Републике Србије и Републике Црне Горе о регулисању чланства у међународним финансијским организацијама и разграничењу финансијских права и обавеза.

Уколико узмемо у обзир да је Црна Гора, према подацима Монстата, у 2021. години имала 619.211 становника, као и да једна унца злата има 31,103 грама, то значи, наводе из министарства, да Црна Гора по глави становника има око 1,93 грама злата.

„У периоду од кад је добијено у поступку сукцесије па до јула 2009. године, злато се налазило на рачуну Централне банке Црне Горе код ХСБЦ Банк УСА, Н.А. Лондон бранцх, као депозит у злату. У јулу 2009. године, злато је пребачено код Цредит Суиссе банке и служило је као колатерал за кредитно задужење код ове банке, све до априла 2022. године, када је кредит отплаћен у цјелости. Злато је у априлу 2022. године ослобођено колатерала и из Цредит Суисе банке је пребачено на рачун БИС – Банк фор Интернатионал Сеттлементс, на даље чување, гдје се и данас налази“, казали су из Министарства финансија.

Док многе земље континуирано купују злато посебно од економске кризе 2008. године, Црна Гора није увећавала своје резерве злата.

„Влада пажљиво прати и анализира ситуацију на тржишту и у складу са процјенама и могућностима ће донијети одлуку о евентуалном увећању резерви злата“, казали су из Министарства финансија за Портал РТЦГ.

Како је цијена једне унце злата на дан 31. март 2023. године била 1.979,70 америчких долара (цијена са лондонског фиксинга злата), то по средњем курсу долар-еуро (курсна листа ЦБЦГ) значи да укупне резерве злата вриједе 69.974.546,03 евра.

Подсјећамо, Влада Црне Горе и Цредит Суиссе су током 2009. године закључили два кредитна аранжмана од 91 милион еура, од чега је 21 милион еура био обезбијеђен златом, док је 70 милиона еура било кроз кредитни аранжман.

Ти кредити су отплаћени 2014. кроз нови кредитни аранжман, којим је обезбијеђено 150 милиона, од чега је око 52 милиона било искоришћено за рефинансирање постојећег аранжмана за Цредит Суиссе банком, док је остатак искоришћен за потребе финансирања буџета.

Влада је потом, код Credit Suisse banke, у априлу 2017. године одлучила да се задужи 80 милиона еура, у двије транше, од по 30 и 50 милиона. Залог за тај аранжман било је државно злато од 38.477 унци, које је већ било у тој банци као залог за раније кредите.

Кредитним аранжманом из 2017. године било је предвиђено да у било ком тренутку, након наступања случаја неизвршења обавезе (неплаћања кредита), Цредит Суиссе има право да узме државнину над златом.

Влада Црне Горе и Министарство финансија, на чијем је челу тада био Милојко Спајић, у априлу прошле године отплатили су дуг од 30 милиона еура и злато је тада враћено Црној Гори.

Златна грозница: Централне банке пуне трезоре племенитим металом

Глобална тражња за златом у прошлој години порасла је за 18 одсто и износила је 4.741 тону. То је скоро на истом нивоу као 2011. године, у вријеме након свјетске финансијске кризе и кризе еурозоне.

Прошлу годину посебно је обиљежила тражња за златом од стране централних банака.

Централне банке купиле су прошле године 1.136 тона злата и то је највећа тражња за златом од стране централних банака од када се води евиденција.

То је први пут од 1950. године од када се прате ови подаци да је тражња централних банака за златом прешла 1.000 тона у једној години, показују подаци Свјетског одбора за злато.

Од 2010. године свјетске централне банке су нето купци злата, након што су претходних 20 година, од 1990. до 2010. године нето продавали овај племенити метал.

Резерве злата у свијету

Према подацима Свјетског одбора за злато, земља која има највише злата у резервама на свијету су Сједињене Америчке Државе са чак 8.133 тоне.

Друга је Њемачка са 3.355 тона, а трећа и четвта су Италија и Француска са нешто мање од 2.500 тоне злата у својим трезорима.

Пета је Русија са 2.298 тона, а шеста Кина са 2010. тона.

С друге стране, неке богате земље као што су Канада и Норвешка уопште немају злато у својим девизним резервама.

Кина је већ годинама један од највећих купаца злата. Прошле године је била на другом месту са 62,2 тоне, али убједљиво је прва била централна банка Турске која је купила чак 147,6 тона злата.

Занимљиво је да веће учешће злата у резервама имају развијене земље, око 18 до 19 одсто.

Највећи нето продавац прошле године била је централна банка Казахстана са 50,7 тона злата.

Када је регион у питању, на крају прошле године, девизне резерве Народне банке Србије (НБС) достигле су 38,5 тона, Хрватска је у својим резервама имала нешто испод двије тоне злата, Босна и Херцеговина (БиХ) око 2,7 тоне злата, Албанија нешто више од 3 тоне, Сјеверна Македонија 6,8 тона злата. Црна Гора није на листи земаља са резервама злата.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: