ИН4С

ИН4С портал

Резови (1): Застава

1 min read
Све је рез. И реч, мисао, сећање, слика, покрет, поглед, гримаса, бол..
Nikšić, spomenikm Rezovi

Никшић

Пише: Мишо Вујовић – Пицулин

Све је рез. И реч, мисао, сећање, слика, покрет, поглед, гримаса, бол…
Најдубљи и најоштрији рез је живот. Пун живот, живота, резова и ожиљака. Празан живот је ко устајала бара, беживотна жабокречина, мутна, коју кише пуне, а сунце празни.

У њој се легу жабе, водени рептили,гмизавци и комарци. Та жабокречина осликава простор у коме је замрла етика под Макијавелистичком максимом да је све дозвољено и оправдано у постизању циља. Циљ је већ постигнут самим системом вредности дефинисаним у уводнику исповедничке прозе „Резови“, неуморног никшићког професора Миша Вујовића Пицулина.

Из ове жевописне збирке живота одабрали смо неколико аутентичних сведочанстава која говоре о нама, нашим склоностима и навикама, потврђујући константу да нигде као у овим горама јаче не бујају унутрашња анархија и традиционална хајдучија као склоност ка туђем, општем или заједничком.
„Резови“, знаменитог никшићког професора, чији истраживачки дух не посустаје ни у деветој деценији живота, не само да подсећају и опомињу већ осветљавају ону најтамнију страну човекове природе добро уткане у сурову колективну нарав смештену у неприступачном амбијенту.

Приредио М.В.

Застава

У другој половини седамдесетих година прошлог вијека почеше се јављати знаци распадања Југославије. Пригушене националне аспирације за туђим територијама почеле су да се манифестују и у скрнављењу сакарлних објеката других нација и вјера.
Најпознатије православно светилиште на Балкану манастир Острог почеле су да посјећују секташке групе Албанаца. Добро дошле, али са искреним намјерама!
Међутим, убрзо су открили своје намјере. За вријеме масовно посјећених свечаности Албанци су почели да изводе секташке ритуале и оргије. На платоима, подно Манастира, пекли су живину, таламбасали, оргијали и радили оно што је недостојно мјеста на коме се налазе.
Група угледних Никшићана: познати народни пјесник, млади професор сх. језика и књижевности и два угледна домаћина, бивши четници, договорише се да на неки начин скрену пажњу на ову непримјерну појаву. Договорише се да на ритуално оргијање Албанаца, као знак протеста и упозорења, спале њихову националну заставу под Острогом.
Договорено и извршено. Испред Манастира заставу држе пјесник и професор, а запалише је двојица у рату доказаних четника.
Догађају присуствује „УДБ-а, наша судба„у лику фотографа који снима догађај и група активиста која пописује бројеве регистрације возила којима је народ дошао на свечаност. Треба чувати братство и јединство од унутрашњег и спољног непријатеља!
За власт у континуитету преко седамдесет година, паљење заставе мањине којаброји око 5% у Црној Гори теже је дјело него скрнављење светилишта преко 80% грађана на читавом Балкану. Оних 5% је дио етничког кључа са којим владају.
Сјутрадан, рано изјутра, ухапсише „сватове“ без заставе и приведоше их у УДБ-у на ислеђивање. Прво појединачно, један по један.
Уведоше код иследника пјесника, обученог у сељачко сукнено одијело, опанке и коротну националну капу. Сједе укосо, као да га је ухватио ишијас. Одговара незаинтересовано.
„Боље ви знате шта и како сам урадио, али не знате зашто. То вам нећу ни објашњавати јер не бисте разумјели, па да не губимо вријеме.“
Уведоше младог професора да исприча шта се збило:
„Ја сам само држао заставу да не падне и да што прије изгори.“
Иследник увиђа да је прича јалова и усмјерава истрагу у другом правцу:
„Професоре, чиме сте ви то затровали младеж да вас подржава и цијени?!“
„Иследниче, чиме сте ви затровали овај народ па вас нико очима не може видјети?“
Поскочи иследник да удари професора, али се у том тренутку отворише врата и уђе професоров школски друг на служби у УДБ-и, и обрати се колеги:
„Нема потребе да физички насрћете на професора.. Имате његову потписану изјаву…“
Шта су изјавилиа двојица слиједећих, није ми познато јер никада нијесмо разговарали на ту тему.
Пошто су завршили појединачно ислеђивање, групно их уведоше у једну просторију у којој се налазило неколико иследника.
„Шта да радимо са вама?“ питају се иследници.
Нахереном на столици ријеч дадоше пјеснику.
„Пуштите овог момка нека иде да учи ђецу, а нас тројицу заведите у ове подруме и утуците како сте и научили.“
Ислеђивање завршено!
Над живима, извиђај се наставља…

Наставиће се…

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thoughts on “Резови (1): Застава

  1. Imala sam cast da dobijem i zadovoljstvo da citam djela uvazenog prof Vujovica.Skromnost je vrlina velikih ljudi.Drago mi je da citaoci portala mogu da se upoznaju sa nasim poznatim i cijenjenim Niksicaninom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy