Резултати истраживања јавног мњења ЦЕДЕМ: Грађани незадовољни радом 43. Владе Црне Горе

Бивши министри финансија и економског развоја, Милојко Спајић и Јаков Милатовић, најбоље су оцијењени политичари у Црној Гори, након којих слиједе лидери Демократа и ДПС-а, Алекса Бечић и Мило Ђукановић, те бивши премијер Здравко Кривокапић То је показало јунско истраживање јавног мњења које је спровео ЦЕДЕМ. Истовремено, ДПС има највећу подршку грађана, након којег слиједе Демократе, ДФ, те недавно формирани Покрет Европа сад.

Спајић и Милатовић добили су просјечну оцјену 2,62, односно 2,51 док је Бечич са просјечном оцјеном 2,45 трећи најбоље оцијењени политичар у Црној Гори.

Предсједник државе и лидер ДПС-а, Ђукановић, добио је просјечну оцјену 2,37 а Кривокапић 2,22.

Након њега, слиједи лидер ДНП-а Милан Кнежевић (2,15), предсједник Грађанског покрета УРА Дритан Абазовић (2,11), те посланик ДПС-а и бивши министар спорта Никола Јановић (2,09).

Рејтинг партија
Истраживање је показало да би ДПС, ако би наредне недјеље били одржани парламентарни избори, имао подршку 28,2 одсто грађана, Демократе 14,9 одсто, док би ДФ имао подршку од 14 одсто бирача.

Новоосновани Покрет Европа сад, иза којег стоје Милатовић и Спајић, имао би подршку од око 11 одсто бирача, док би глас ГП УРА дало 4,8 одсто испитаника.

СНП, како наводи ЦЕДЕМ, има подршку 3,8 одсто испитаника, СДП – 3,4 одсто, а Бошњачка странка 3,3 одсто.

Истраживање ЦЕДЕМ-а показало је и да више од половине испитаника (51,5%) сматра да Црна Гора иде погрешним путем, док сваки пети испитаник (20,4%) сматра да је наша земља на правом путу.

Учинци Абазовићеве владе

Незадовољство учинком Владе Дритана Абазовића исказало је око 57 одсто испитаника, у односу на око 24 одсто задовољних.

Нешто мање од 19 одсто испитаника сматра да ће Абазовићева влада бити веома ефикасна и успјешна, док нешто мање од 13 одсто испитаника подржава формирање мањинске владе, али не вјерују да ће дуго трајати.

Истовремено, око 23 одсто испитаника вјерује да ће мањинска влада бити боља од претходне, иако немају велика очекивања, док 39 одсто испитаника сматра да је нова влада издаја народне воље.

Кад су у питању очекивања од Владе Дритана Абазовића по питању ЕУ интеграција, скоро 20 одсто њих сматра да ће нова мањинска влада убрзати пут ка ЕУ, док њих 18,4 одсто вјерује супротно.

Оцјене министарстава

Најбоље оцијењено министарство је за екологију, просторно планирање и урбанизам (25,9%), слиједи ресор економског развоја и туризма (24,5%), те европских послова (24,3%). На четвртом мјесту је ресор просвјете (24,1%), док је пето најбоље оцијењено министарство финансија (23,4%).
Грађани највише вјерују систему образовања (52,8%), затим СПЦ и систем образовања (45,7%), те полиција (43,8%).

Чланство Црне Горе у ЕУ подржава 68 одсто испитаника, док је против њих 18 процената, док чланство у НАТО има подршку 42 одсто испитаника, за разлику од 41 одсто који се томе противе.

Грађани су оцјењивали и резултате програма Европа сад, па тако више од половине испитаника (52,4%) сматра да су резултати веома или углавном добри. Нјих 26,7 одсто сматра да су више лоши него добри, док 14,5 одсто сматра да су веома лоши.

Попис и језик у Црној Гори

На попису би се скоро 46,3 одсто испитаника изјаснило да су Црногорци, скоро 33 одсто да су Срби, Бошњаци – 7,7 одсто, Албанци – 5,1, Муслимани 4,1 одсто.

Кад је у питању језик, црногорским би горовило њих око 36 одсто, а српским скоро 48,6 одсто.

Данас би на референдуму за независну Црну Гору гласало скоро 63 одсто испитаника, а за заједничку државу са Србијом њих 13 одсто. Скоро осам одсто гласало би се да се Црна Гора припоји Србији.

Скоро 38 одсто испитаника сматра да је партијско запошљавање након смјене ДПС-а остало исто, док њих 23 одсто сматра да се донекле или значајно повећала. Са друге стране, око 18 одсто испитаника сматра да је значајно или донекле смањена.

Став о рату у Украјини

Кад је у питању рат у Украјини, скоро 39 одсто испитаника сматра да је у питању агресија Русије, њих 18 одсто вјерује да је у питању одбрана Русије од ширења НАТО-а.

Скоро 35 одсто испитаника сматра да су Русија и Владимир Путник одговорни за почетак рата у Украјини, док њих 27,7 одсто одсто криви Америку и НАТО.

Нешто мање од три одсто испитаника сматра одговорним украјинског предсједника Володимира Зеленског.

Извор: ЦЕДЕМ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: