Rijeka Ob – plava arterija i „biser Sibira“

Piše: Ostoja Vojinović

Ob (rus. Obь) je reka u azijskom delu Rusije, koja teče kroz Zapadnosibirsku niziju.

U bepućima Rusije, tamo gde počinju njena ogromna prostranstva iza visokih venaca Urala, koja ovu veliku i ogromnu zemlju dele na Evropu i Aziju, počinje ‘’uspavana zemlja’’ – Sibir, kako se njeno ime izgovara na tatarskom. A kroz njene nepregledne ravnice, tajge i tundre, koje se smenjuju sa visokim planinama, protiče jedna velika reka – Ob, za koju smo mnogi saznavali rešavajući ukrštene reči, ili igrajući zanimljivu geografiju u vremenima školskih dana.

Smer toka reke Ob je njegova glavna karakteristika. Za razliku od drugih ruskih reka, Ob teče od juga prema severu. Ob je najduža reka u Rusiji, i njegova dužina prelazi čak i dužinu reka kao to su Jenisej i Lena. Dužina reke iznosi 3.650 km (spajanjem reke Katunja i Bije u Altaju) ili 5.410 km (od izvore njene pritoke Irtiša).

Na svom dugom putu Ob skuplja vode mnogih sibirskih planinskih reka.Na svom putu preko Zapadnosibirske ravnice, podeljen je na rukavce i kanale. Dolaskom proleća područje stvara iluziju beskonačnog vodenog prostora sa malim ostrvima zemlje. Na nekim mestima reka Ob postaje vrlo široka ( više od 50 kilometara)

Ova velika reka, najvažnija za ceo Sibir, ogromna, plava arterija, dok ubrzava niz visoravni podno Altaja u počeku svog toka i lenjo se kasnije valja kroz nepregledne sibirske ravnice, nosi život i pod ledom i kada u letnjim danima izlije svoje hladne vode, prekrivajući tako polja načinivši tako neprepoznatljivim svoje velike rukavce.

Reka je podeljena na gornji (do ušća reke Tom), srednji (do ušća Irtiša) i donji tok (do ušća u Obski zaliv).
U gornjem toku reka teče kroz visoravan. U donjem toku teče veoma sporo stvarajući močvare u okolini. Leti se izliva i plavi okolno zemljište. Srednji protok iznosi oko 12.500 m³ vode u sekundi, a maksimalni oko 42.800 m³/s. Od Novosibirska dobija odlike ravničarske reke. Nizvodno od ušća Irtiša javlja se asimetrija obala: desna je visoka i strma, dok je leva niska.

Obski zaliv (ruski: Óbskaя gubá) je zaliv Arktičkog okeana, lociran je u severnom delu Rusije i predstavlja ušće reke Ob.

Sam početak ove reke nalazi se skriven na severo istoku Azije, blizu administrativne granice sa Alatajskom republikom, u šumama gorostasa među planinama, moćnog Altaja, ogromnog masiva koji se proteže na Rusiju, Kazahstan, Kinu i Mongoliju.

Između visokih brda ove planine spajaju se dve reke: Katunj koja svoje ledene vode sakuplja od glečera koji se lagano sliva sa najvišeg vrha Beluhe i Bija, koja duboko među divljim šumama ističe iz Teleckog jezera.Svaka ima svoju boju. Boja ima bele ili prljavo sive boje, a Katunj je zelenkast. Spajajući se u jedan zajednički tok , voda se ne meša neko vreme, što rezultira višebojnim prugastim vodenim mlazom. Ovaj fenomen je posebno dobro vidljiv i izražen u leto i u jesen.

Ove dve reke zajedno stvaraju Ob koji spuštajući se sa ovih visokih planina nastavlja svoj dug put kroz nepregledne ravnice Zapadnosibirske nizije.

Ova velika reka dobila je je ime upravo po svojoj veličini. Sibirski narodi Nenci, Ksanti i Mansi u svom jeziku je nazivaju velikom rekom, a Komi njeno ime vezuju za sneg i smetove jer je zaleđena i prekrivena snežnim pokrivačem veči deo godine. Rusi su je prvi put otkrili kada su lovci i trgovci zajedno sa vodičima i Komima prešli na drugu stranu Urala. A postala je njihova nakon pohoda na Sibir koji je predvodio ruski istraživač i vođa kozaka Jermak Timofejevič.
Od planinske i jake, spuštajući se krivudavo niz Altaj, prepuna riba i života, čak i kada je pod ledom čitavih 170 dana u godini, dubi svoje korito kroz ruske tajge, između jela, borova, ariša i breza u čijim šumama žive medvedi i vukovi.

Barnaul je prvi grad kroz koji protiče, a kod ovog grada su i prvi mostovi koji se nadvijaju nad ovom rekom. Na ovom prostoru prekrivena je ledom od novembra do aprila, ali i pored toga, klima ovde nije neprijatna za život.

Kada napusti ovaj grad, Ob nastavlja dalje svojim nepredvidivim tokom kroz doline u kojima rađaju dinje i lubenice i gde su na sve strane rasuti vinogradi koji u ranu jesen daju krupno zrelo grožđe.

Svojim tokom Ob čini i granicu između Altajske i Novosibirske oblasti, pa preko Kamena na Obu ulazi u novi kraj dok se polako približava prvoj i jedinoj brani u svom toku.
Ispred velikog grada Novosibirska sredinom 20.veka sagrađena je brana, a da bi se napravilo veliko veštačko jezero, potopljena su mnoga sela i deo grada Berdsk.Tako je nastalo popularno Obsko more, kako ga nazivaju stanovnici Novosibirska, koji ga koriste za rekreaciju, ali i kao lečilište.To je zapravo najveće veštačko jezero u Sibiru, nazivaju ga još i Novosibirski rezervoar jer se u njemu nalazi velika količina vode neophodne za rad hidroelektrane.

Ob potom u svom daljem toku ulazi u najveći grad duž svog toka, a ujedno i u celom Sibiru – Novosibirsk.U ovom gradu osnovanom zbog velike Transsibirske železnice, izgrađene krajem 19. i početkom 20.veka koja je spojila celu Rusiju, od Moskve do Dalekog Istoka, podignut je i prvi most preko Oba.

U ovom velikom gradu sa oštrom sibirskom zimom, preko Oba ima najviše mostova, čak osam, među kojima je i najveći metro most na svetu, podignut krajem 20.veka. Po lepoti se ipak izdvaja kao najlepši Oktobarski ili takozvani Komunalni most podignut sredinom 20.veka, koji je bio i prvi novosibirski most napravljen za automobile , tramvaje i pešake.

U svom daljem toku po izlasku iz Novosibirska reka nastavlja svoj tok kroz veliku Zapadnoevropsku niziju prošaranu šumama breza, borova i jela, tipičnim za sibirske tajge, prepune vetrova i mraza, a u jesen najlepših boja koje je priroda u stanju da stvori. Ovde Ob postaje prava ravničarska reka , spora u svom širokom toku i prepuna rukavaca sa skrivenim ritovima nastalim usled razlivanja reke po okolnim poljima nakon otapanja snegova ili kada poraste nivo vode u reci zbog kiša.

U Tomskoj oblasti, u Ob se uliva reka Tom koja nosi vode sa planine Abkan, koja kao i izvor Oba, potiče sa lanca Altajskih planina.

Kao i svaka ravničarska reka, i Ob u svom daljem nastavku prema zapadu kroz prostranu niziju, između nepreglednih zelenih prostranstava i beskrajnog modrog neba ima mnogo pritoka. Jedna od takvih je i reka Ket koja se u Ob uliva kod mesta Kolpaševo.

Ova reka je posebno važna za Ob jer je u 19.veku preko nje napravljen kanal koji je povezao ovu veliku reku sa rekom Jenisej, što je napravljeno radi transporta drveta, što je bila jedna od najvažnijih delatnosti, jer iako zaleđena, plovna je tokom cele godine. Ipak od svega se odustalo jer je sam Ket zamrznut veći deo godine,a i Transsibirska železnica se pokazala kao ekonomičnije rešenje, te je otuda i sam kanal u ove svrhe napušten.

U svom daljem toku kroz velike ruske stepe i tajge Ob teče do Surguta, hladnog sibirskog grada Ksanti – mansijskog okruga, u kojem se nad Obom diže veliki most, najduži na svetu sa jednim pilonom. U ovom kraju počinje predeo ledenih zima čije trajanje se produžava na sedam meseci.

U svom daljem toku kod grada Ksanti – Mansijaka, Ob se sreće sa svojm najvažnjom pritokom, zahvaljujući kojoj je toliko moćan i bujan. Na ovom mestu, u burnoj matici samog ušća meša svoje vode sa velikom rekom Irtiš.Tako nabujao i spor, posle ovog velikog ušća leti sve više plavi svoje obale i močvare priljubljene uz njegove obale.

Kod grada Pjeregrebnoja Ob pravi svoje najveće račvanje i stavra dva rukavca, poznata kao Veliki I Mali Ob, koji teki odvojeno više od 400 kilometara da bi se kod grada Saleharda spojili u zajedničko korito velike širine, čak preko 20 kilometra, a dubine i veće od 40 metara.

Odavde počinje kraj arktičke tundre, hladne surove sibirske oblasti koja nagoveštava sve veću blizinu Arktičkog kruga i Severnog pola.To je predeo u kojem je Ob prekriven ledom 220 dana u godini. U davnim vremenima potpuno zamrznut, a zahvaljujući povlačenju večite zime na Arktik, ovaj deo Sibira je presvučen niskim biljkama, naviknutim na hladnoću, smrznuto tlo, dane bez sunca i oštru zimu koja traje od oktobra pa sve do juna. Tako i Ob, svojim tokom prati prirodu i u njenim surovim uslovima.

Kada stigne u ovaj poslednji predeo svog toka, Jamalsko – nenecku oblast i poteče kroz ledene krajeve poluostrva Jamal, zemlju na kraju sveta, kako mu i samo ime kaže, kroz mnogobrojne smrznute močvare, počinje da stvara svoju ogromnu deltu pre nego što se stopi sa morem.

Ušče Oba nalazi se u Obskom zalivu i reka se široka i sklona razlivanju, i na svom poslednjem delu puta širi u nepregledni estuar, dug 80 kilometara, a širok od 30 do 90 kilometara. I to je njen poslednji dodir sa hladnim ledenim kopnom pre nego što se ulije u Karsko more, u zalivu koji razdvaja dva velika sibirska poluostrva – Jamal i Gidan.

I tako reka, koja čitavim svojim tokom teče kroz Rusiju, mada joj pritoke donose vodu iz Kazahstana, Kine i Monglije, vijuga kroz hladni Sibir, kroz njegova zaleđena prostranstva i tamu dugih zima, blešti na suncu u svim jarkim bojama kratkog i bujnog leta i preliva se u najlepšim nijansama jeseni.

Ali ona nas uči da i u surovim uslovima prirode, i u onim delovima planete koja nije obdarena toplinom i sjajem sunca, život može da postoji. I možda je tamo i vredniji jer je svaki novi dan nova borba za njega.

Ob je plovan celom dužinom. Iako je veliki deo godine zaleđen na reci je razvijen transport. Oko 80% transporta predstavlja transport drveta. U gornjem i središnjem toku razvijen je ribolov. U donjem toku nalaze se velike zalihe nafte i zemnog gasa. U reci živi preko 50 različitih vrsta ribe.

Po mišljenju mnogih stanovnika evropskog dela Rusije, sibirske reke pune su vrednih ribljih vrsta, a sibirci svakodnevno jedu kavijar. U Obu,’’biseru Sibira’’ žive 52 vrste riba. Ribarstvo je na reci od davnina dobro razvijeno. Najvredniji stanovnici reke su jesetra, nelma, starlet, bela riba…

Poslednjih godina turizam se aktivno razvija na reci Ob.Tokom leta cela regija uz reku postaje svojevrsna meka za ljubitelje ribolova, raftinga, kajaka. Na reci se može doživeti uzbudqljvo putovanje brodom, jahtom, a tiristički centri regiona su gradovi Barnaul, Novosibirsk, Ksanti – Mansijsk.