Rimski brod otriven u Viminacijumu
1 min readU ravnici sjeveroistočno od Viminacijuma otkriven je brod, objavio je direktor Arheološkog instituta u Beogradu i rukovodilac projekta Viminacijum, dr Miomir Korać, prenosi Tanjug.
Kako je objasnio, brod je otkriven na dubini između sedam-osam metara ispod površine zemlje, a u profilu se jasno uočava korito rijeke u kojoj je bio potopljen.
„Ležao je na pesku koji je očigledno rečni sediment, a bio je delimično zatrpan njime, a delom glinom koja je najverovatnije močvarni sediment koji je nastao nakon promene rečnog toka kada je ovaj prostor postao rit. Sloj iznad broda je mešovit i nastao je kombinovanjem eolskog i fluvijalnog nanosa. Vetar je donosio les, a reka povremenim i čestim plavljenjem mulj”, kaže Korać.
Lociran je istočno od ušća stare Mlave u Dunav, 500 metara istočno od ove lokacije prije mjesec dana je pronađen i monoksil u istom koritu.
„Pre godinu dana na istom potezu pronađeno je i gvozdeno sidro, koje je nestalo isto veče kad ga je bager izbacio. U pitanju je veće rečno korito koje je svojevremeno ili bilo glavni tok Dunava ili veći rukavac Dunava”, navodi Korać.
Kako objašnjava, sve je počelo kada je džinovski bager na površinskom kopu uglja Drmno tokom rada naišao na ostatke dasaka na već pomenutoj dubini.
„Bagerista je, imajući u vidu bogatu istoriju ovog područja, pravilno zaključio da je reč o ostacima iz minulih vremena i obavestio arheološku ekipu uposlenu na istraživanjima antičkog Viminacijuma, koja je posetila lokaciju pod svetlostima reflektora budući da se bližila ponoć”, dodaje Korać.
Među dislociranim drvenim dijelovima uočeni su dijelovi krme i kormila tako da je odmah bilo jasno da su to ostaci plovila, sačuvanog zahvaljujući specifičnim anaerobnim uslovima i visokoj vlažnosti.
Već rano izjutra, nastavlja stručnjak, započeta su iskopavanja u cilju da se što kraće bude na smetnji teškoj mašineriji kopa Drmno. Ubrzo je potvrđeno da je riječ o izuzetno dobro očuvanom rječnom brodu ravnog dna, sa ležištem za jarbol pomoćnog jedra.
Prema riječima Koraća, očuvani deo broda ima dužinu od 9,5 metara, a može se pretpostaviti da je bio dugačak do 15 metara, dok je širok maksimalnih 2,70 metara. Sam tip broda posjeduje elemente koji se nisu bitno mijenjali tokom milenijuma, tako da nalaz nije moguće na taj način datovati.
Do sada nisu nađeni artefakti koji bi ukazali na pripadnost, porijeklo ili datovanje broda, a dio je oštećen radom bagera, ali će, kako dodaje, brod u cjelini moći da se rekonstruiše.
„Pramac podseća na rimski rostrum što možda ukazuje da je u pitanju manji ratni brod. Na krmi je otkriven kvadratni usadnik za jedno krmeno veslo. Ravno dno broda ukazuje da je projektovan za dejstva u plitkim rečnim vodama. Brod zalazi u profil pod skoro pravim uglom i odlično je očuvan u delu koji je opstao”, kaže direktor.
On dodaje da na dnu ima tragova reparacije i popravljanja pukotina koje su mogle nastati nekim ranijim nasukavanjem.
Naglašava da trenutno rade na pražnjenju unutrašnjosti korita gdje su se možda očuvali delovi pokretnog inventara.
„Svakako će se sigurniji podaci o hronološkoj provenijenciji nalaza dobiti nakon uključivanja multidisciplinarne ekipe u rad. Geolozi će na osnovu slojeva utvrditi u kom periodu je na ovom prostoru postojala reka, dok će fizikohemičari putem analize radioaktivnog uglenjikovog izotopa C!4 moći da utvrde u kom je periodu posečeno drveće upotrebljeno za gradnju broda”, objašnjava.
Treba reći da je na Viminacijumu bila smeštena čuvena flota Classis Flaviae, koja se pominje u, za nauku izuzetno važnom, spisu Notitija Dignitatum, odnosno Vojno-administrativnom registru rimske vojske.
„Bez obzira da li će analize pokazati a je reč o rimskom, vizantijskom ili srednjovekovnom brodu, ili pak o brodu iz mnogo ranijeg praistorijskog perioda, već sada je jasno da će ovo otkriće zauzeti posebno mesto u već izuzetnoj ponudi Arheološkog parka Viminacijum, kao jedinstveno otkriće na našim prostorima”, zaključuje Korać.
Pročitajte još:
Divna priča iz Srbije: Zaustavili starca na ulici, vratili ga kući i dopremili mu namirnice za džabe
U tekstu od pre par dana je euforicno pominjana praistorija, sada imamo dosta razblazenu varijantu. Velika je obazrivost da se ne pomene srpsko ime da ne bi slucajno ispalo da su Srbi tu ziveli od pre 7.v. Zato imamo (nepostojecu) Vizantiju i bez ikakvog znacenja ‘srednjevekovni’. Sacekacemo rezultate C14 da vidimo iz kog perioda brod zaista potice. Posto je tu bio centar G.Mezije onda je pitanje – ko su bili Mezi (i Tribali i Tracani i svi drugi), kojim jezikom su pricali, sta se desilo sa njima? Tracani su bili najbrojniji narod na svetu posle Indusa (po Herodotu). Gde su svi oni nestali? Da nisu mozda govorili srpski da bi ih ceo svet razumeo?
Da Karađorđe na zastavi nije imao simbol Tribala možda bi o njima znali više. Arheolog Đorđe Janković je svojevremeno reko da će se istorija Srba jednog dana pouzdano znati, ali da je uslov da prvo Srbi nestanu.