Ристић: Српски артефакти широм свијета, држава све да учини их врати

Више хиљада артефаката српског културног наслеђа налази се у страним јавним збиркама широм свијета, каже историчар Дејан Ристић и напомиње да се зна где се ти артефакти налазе, али да држава не чини довољно да би та културна грађа била враћена у домаће националне институције.

„Наши артефакти су у институцијама у Ирској, Русији, Немачкој“, каже за Тањуг Ристић и истиче да Србија ни у једном тренутку није покренула процедуру да се културно наслеђе врати.

Фокус јавности је у последње вријеме, нарочито од како је постигнут договор да се из Санкт Петербурга врати 166. страница Мирослављевог јеванђеља, усмјерен на питање судбине покретног културном наслеђа, које се налази у многим европским, а сада већ и у многим свјетским државама, а за то су, како наводи Ристић, криви и ратови који су пратили вишевјековну историју Србије.

„Због свог геостратешког положаја и историје, Србија је баштинила читав низ државних дисконтинуитета. Бројни ратови који су се одвијали на територији Србије такође су утицали на то да се наше културно наслеђе налази широм Европе“, наводи Ристић и додаје да су српско културно наслеђе дислоцирали или су му мењали функцију и истраживачи, владари, истакнути појединци нашег народа.

„Такав је, управо случај 166. листа Мирослављевог јеванђеља које је Порфирије Успенски отцијепио приликом посјете Хиландару и однио у Русију„, казао је Ристић.

Један од најуверљивијих примера расипања артефаката српске културне баштине по иностранству, према Ристићевим речима, представља нестанак 60 средњевековних списа из Архива Србије и Народне библиотеке Србије, међу којима је била и оснивачка повеља манастира Хиландар .

„Одмах по избијању Првог свјетског рата Министарски савјет Краљевине Србије дао је налог Архиву Србије и Народној библиотеци Србије да издвоје најдрагоценије из збирке националног архивског и националног библиотечког фонда“, каже Ристић и наводи да је све то посебном железничком композицијом заједно с грађом Министарства спољних послова стигло до Крушевца, гдје је и остало до 2015. године.

„Наши истраживачи су претходних деценија детектовали велики број тих артефаката. Призренски препис Душановог законика враћен је Југославији средином тридесетих година прошлог вијека и он се данас налази у Народној библиотеци Србије“, навео је Ристић.

Он је подсјетио да је крајем шесдесетих социјалистичка Југославија вратила из Њемачке нешто мање од 20 средњевјековних рукописа, а многи рукописи су, осим Оснивачке повеље манастира Хиландар, „детектовани“ у различитим институцијма Европе и свијета.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: