Roditelji ubijenih gardista traže pravdu u Strazburu

Advokati porodica gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića, koji su 5. oktobra 2004. pronađeni mrtvi u blizini vojnog podzemnog skloništa „Karaš“ u beogradskoj Ulici Teodora Drajzera, podneli su tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, jer istražni i pravosudni organi Srbije, nisu sproveli odluku Ustavnog suda, donetu još 2013. godine. Tom odlukom, tužilaštvu je naloženo da zbog povrede ustavnog prava na život, u najkraćem roku okonča predistražni postupak u slučaju „Topčider“, ali to, ni posle sedam godina, nije učinjeno.

Kako je za portal Nova.rs objasnio advokat Predrag Savić, porodice Jakovljević i Milovanović prinuđene su da traže zaštitu od Evropskog suda, s obzirom na to da su svi mogući pravni lekovi u državi Srbiji iscrpljeni.

“Tražimo zaštitu prava na život, a zatim i da se država Srbija kazni zbog nepoštovanja odluke Ustavnog suda. Više tužilaštvo u Beogradu do danas se nije izjasnilo o slučaju “Topčider” uprkos nalogu Ustavnog suda. Predmet je i dalje u predistražnoj fazi, zajedno sa krivičnim prijavama koje su, protiv NN izvršioca, iz više navrata, podnosile moja i advokatska kancelarija Olgice Batić. U tim prijavama predlagali smo i dokazne radnje koje bi trebalo sprovesti, ali do danas, izuzev nekih saslušanja, većih pomaka u slučaju nije bilo”, kazao je Savić za Nova.rs.

On dodaje da očekuje da će se Evropski sud proglasiti nadležnim za ovaj slučaj i prihvatiti tužbu.
Advokat Predrag Savić, Foto:Medija centar Beograd

“Odluka Ustavnog suda koja je doneta u korist porodica ubijenih gardista izučava se u svetu kao primer zaštite ljudskih prava, a pogledajte kako se mi ophodimo prema njoj. Očigledno je da država nema volje da pokrene ovaj postupak i konačno rasvetli šta se zaista dogodilo Draženu i Draganu, a potom i kazni krivce” dodaje Savić.

Podsetimo, tela gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića pronađena su 5. oktobra 2004. oko 9 sati ispred vojnog bunkera “Karaš”, koji se nalazi u okviru kasarne Topčider. Istragu su najpre vodili vojni istražni organi, odnosno tadašnji vojni istražni sudija Vuk Tufegdžić. Već u prvim satima istrage slučaj je okarakterisan kao ubistvo i samoubistvo, što je potom utvrđeno i obdukcijom koju je vodio danas pokojni profesor sudske medicine Branimir Aleksandrić. U ovu verziju događaja nikada nisu poverovale porodice nesrećnih gardista, kao ni znatan deo stručne ni laičke javnosti. U narednim godinama vođene su i privatne istrage koje su utvrdile da je na osnovu raspoloživih tragova i prikupljenih dokaza bilo nemoguće zaključiti da se radi o ubistvu i samoubistvu, već da je obojicu gardista ubila treća osoba.

Slučaj “Topčider” je do danas ostao jedna od najvećih misterija, koju prate brojna nagađanja i spekulacije o tome ko je, odnosno zašto, ubio dvojicu gardista na straži pred vojnim bunkerom. Zbog svega toga, ova tragedija se često koristi i u političko propagandne svrhe, pa se Draganovo i Draženovo ime najčešće može čuti u javnosti u vreme predizbornih kampanja. Aktuelni predsednik Aleksnadar Vučić je takođe u više navrata, uoči izbora i sopstvene promocije, obećavao unesrećenim porodicama da će konačno staviti tačku na slučaj “Topčider”.

Tako je Vlada Srbije još 8. decembra 2016. godine odlučila da formira komisiju za razmatranje činjenica i okolnosti vezanih za smrt gardista. Komisiju su činili predstavnici Ministarstva odbrane, Vojno-bezbednosne agencije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije, Višeg javnog tužilaštva, Tužilaštva za organizovani kriminal, kao i advokati Predrag Savić, Aleksandar Đurić, Aleksandar Đorđević i Olgica Batić.

“Nemam nikakvu informaciju o tome da li i šta radi ta komisija. Iako je u to vreme izgledalo da konačno postoji politička volja da se slučaj reši, godine koje su u međuvremenu prošle su to demantovale”, kazao je advokat Savić.

Neposredno pre formiranja komisije, policija je po nalogu tužilaštva saslušala predsednika Narodne stranke Vuka Jeremića, koji je 2004. bio savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića. Jeremić je nakon tog saslušanja izjavio da se radi o političkom zastrašivanju jer je u tom trenutku planirao da se politički angažuje, a nakon njega saslušan je i Tadić.

O motivima ubistva gardista takođe se spekulisalo u javnosti: od toga da se u “Karašu” skrivao ratni zločinac Ratko Mladić, kog su obojica slučajno videli, do toga da su gardisti na vratima bunkera zatekli strane špijune, koji su uz blagoslov državnog i vojnog vrha po prvi put ušli u ovo sklonište, izgrađeno još za potrebe JNA. Ovoj verziji kumovala je i odluka Vrhovnog saveta odbrane Državne zajednice SCG , koji je naredne godine doneo odluku da otvori “Karaš” za javnost. Tadašnji ministar odbrane Prvoslav Davinić izjavio je da su “NATO i CIA imali kompletnu dokumentaciju o “Karašu” i da nije imalo šta da se skriva”. Međutim, “Karaš” je posle kratkotrajnog otvaranja ponovo zatvoren za javnost uz natpis “Vojna tajna”.

Jedna od poslednjih verzija koja se pojavila u javnosti, bila je navodna izjava penzionisanog oficira Vojske Srbije i Crne Gore koji živi u Rusiji. On je navodno tvrdio da se u “Karašu” u vreme ubistva gardista, nalazila tona i po skrivenog kokaina.