Рођена као муслиманка, а сада је православка! Емелина се крстила на пунолетство и узела име Калина, као девојчица крила крстић и читала Свето писмо

Рођена сам у муслиманској породици, а први пут сам у православни храм ушла са девет година и тада сам осетила нешто неописиво!

Убрзо сам схватила да ја заправо припадам православној вери, а не исламу. Кришом сам читала Свето писмо, крила сам златни крстић и молила се, а када су моји родитељи сазнали за то – отац ме се одрекао, речи су осамнаестогодишње девојке која је на дан свог пунолетства прешла у православље, 8. јула 2024. године.

По рођењу, мајка и отац су јој дали име Емелина, а након што се крстила, духовник јој је наменио име Калина. Презива се Сарајлић. Рођена је у Босни и Херцеговини, у Грачаници код Добоја, ту је завршила и основну школу.

– У школи сам похађала секцију посвећену историји. Једном приликом професор нас је водио у католички и православни храм. Када сам закорачила у храм посвећен Вазнесењу Господњем, преплавиле су ме емоције – присећа се Калина у разговору за Курир.

У исто време је осетила страх, радост и тугу. До тада, односно до своје девете године, није имала контакт са било којом другом религијом осим ислама.

– Истраживала сам о религији на интернету до своје 12 године и тада сам дефинитивно преломила да је права вера за мене православна. Нисам имала интересовања према исламу, редовно сам одлазила у џамију, али сам то доживљавала као обавезу, ишла сам само зато што морам – сведочи она.

А када је имала 14 година, мајка је сазнала да јој је у школи на часу испао златни крстић! Скупљала је новац и купила га је у златари кријући од свих.

– Пала је свеска, а кад сам се сагла да је узмем, испао је крстић. То су видели ђаци и професор, а једна девојчица из разреда је испричала мојој мами. Мајка је рекла оцу. Након неког времена родитељи су се развели, а отац ме се одрекао – прича нам Калина.

Живели су као подстанари, мајка се преудала и одселили су се у Аустрију. Тамо је почела да посећује цркве…

– Имала сам проблема са мајком и очухом, свађали су се због мене. Очух ме је малтретирао. Другарица ми је препоручила да причам са људима који раде у нечему сличном нашем центру за социјални рад. Они су ме одмах узели и пребацили у сигурну кућу у априлу прошле године.

Тамо је била до краја јуна.

– У Бечу сам упознала људе који су ми помогли, укључујући и мог духовника Немању Комненова, који ме је крстио. Он иначе служи у Митрополији аустријској Васељенске патријаршије. Крстила сам се на своје пунолетство, 8. јула, у грчкој православној цркви Свете Тројице у Бечу. Крштено име ми је Калина и осећам као да сам рођена са тим именом! Имала сам жељу да искусим и монашки живот, два месеца сам провела у манастиру Вратна код Неготина.

Највише помогли

Србе сматрам својим народом

– Кад све саберем и одузмем, Срби су ми највише помогли, зато их и сматрам својим народом, себе сматрам Српкињом, а све људе у цркви породицом – поручује Калина.

Након тога преселила се у Јагодину, а почела је да ради у локалној Цркви Светог архангела Михаила. Коначно је срећна, каже, а волела би да постане мајка.

– Била сам одбачена од пријатеља и породице. Читајући Свето писмо сам проналазила сам снагу. Са оцем немам никакав контакт, мајка је некако прихватила и са њом се чујем редовно, а брат има 11 година и он то још увек не може да разуме. Оцу сам опростила, али морам да кажем да ми је већи отац био духовник него он икад.

Тражила славу предака

Није било лако, али коначно сам срећна и спокојна

Калина је захвална на томе што ју је народ лепо прихватио у Јагодини, али и у Аустрији.

– Сви православни су ме прихватили, та подршка ми је много значила, а родитељи су ми говорили да ће ме одбацити и понижавати јер нисам рођена у тој вери. Привукао ме је сам Христос, увек сам жудела као дете за том неком љубављу и ту љубав ми је сам Бог пружио. Моја крсна слава је Свети Нектарије Егински. Покушавала сам да нађем славу својих предака, али нисам успела. На овом путу није било лако, наилазила сам на искушења, али сам у својој истинској жељи истрајала и коначно сам срећна и спокојна. Нисам се бојала, иако ме се отац одрекао, јер ме се Бог никад неће одрећи.

Извор: Курир

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: