Рожајски полицајци годинама сумњиче Вељовића за шверц
Смјену тадашњег директора Управе полиције Веселина Вељовића неколико рожајских полицајаца затражило је још почетком 2011. године, оптужујући га да без његовог знања није могао да се врши транспорт и шверц акцизних роба, на првом мјесту цигарета, из правца Подгорице и Мојковца, према Рожајама и Косову и Метохији.
Требало је од тада да прође пуних 13 година па да се Вељовић по налогу Специјалног државног тужиоца нађе иза решетака, додуше под оптужбом да је одавао повјерљиве информације, али све оно што су причали пензионисани начелник из Рожаја Шемсо Дедеић и годину касније неколико отпуштених полицајаца, данас се испоставља тачним до последњег детаља.
Град на Ибру управо те године био је у дубокој жалости за покојним Ернадом Калачем, начелником полиције који је извршио самоубиство, а шверцерски канали нијесу прекидани ни у тим тешким данима. Шлепери су тутњали кроз овај сјеверни град и истоварали робу у близини граничних прелаза, у магацинима које су у то вријеме обезбјеђивали наоружани криминалци. Рожајски полицајци су већ тада дошли у посјед фотографија које су доставили медијима, а на којима се виде пакети цигарета сакривених, односно пронађених у врлетима крај шумских путева према Косову, у мјестима Гиљево Поље и Црни Врх, пише РТЦГ.
„Шверц дувана није прекидан ни једног тренутка од када је избила афера са мојковачком фабриком. Преко Рожаја транспорт иде три пута недјељно, од петсто до хиљаду пакета у једној тури. Мислим да нема правила којим данима се то ради. У принципу, када им је сигуран пролаз“, свједочили су полицајци.
Они су Одбор за безбједност истовремено обавијестили о новим пријетњама које добијају због тога што у јавности говоре о прекограничном шверцу.
Пријетње су им и раније упућиване, телефоном, директним позивима или СМС порукама. Пријећено је и њиховим породицама, а поред телефонских пријетњи неки од њих су били пресретани на улици.
Једноме је пут у споредној улици препријечио аутомобил, „шкода октавиа“.
„Изашла су два непозната мушкарца и запријетила да пазим шта причам у новинама. Све је то пријављено полицији али немамо повратну информацију да је нешто урађено по том питању, иако су неки телефонски бројеви са којих смо добијали пријетње активни“, свједочио је храбро тај полицајац из Рожаја који је и данас у служби.
Гранични полицајци из Рожаја због свега тога затражили су од тадашњег премијера Игора Лукшића да разријеши дужности директора Управе полиције Веселина Вељовића, оптужујући га да није предузео ништа по питању њиховог, како кажу, незаконитог отпуштања, али и због заташкавања афера шверца према Косову.
Гранични полицајци из Рожаја Митхат Нурковић, Енвер Дацић, Хамдо Мурић, Решад Калач и Неџад Куч отпуштени су из службе у септембру 2010. године, наводно због систематизације, што су они одбили сматрајући да „систематизација не би смјела да обухвати најбоље граничне полицајце, гледајући резултате сузбијања шверца на граници“.
„Рећи ћу вам само да сам ја, примјера ради, открио шверцованих акцизних роба у вриједности од преко 350 хиљада еура“, тврдио је Нурковић.
Његов колега Куч прича да је још 2004. године на граничном пункту у Буковици, у близини карауле, зауставио шест камиона са кафом.
„Наређено ми је да их пустим. До данас тај случај није процесуиран, а ја сам спреман да свједочим у вези са тим“, говорио је овај полицајац.
Кафа је, поред цигарета, очигледно занимљива акцизна роба за шверцовање, јер су се, према ријечима полицајаца, у близини Драченовца, на територији Црне Горе, два километра од границе, тада налазила четири магацина.
Један од њих каже како је руководиоцима Експозитуре граничне полиције Рожаје предао више опреативних информација о томе како брачни пар са Косова доноси дрогу до старог споменика на Хајли, ко је и како преузима у Црној Гори, али да је то подручје и након тога остало најслабије покривено полицијским патролама.Баш у то вријеме мјештани рожајског села Балотићи узнемирено су причали о подрхтавању планине и чудним звуцима, уплашени могућим тектонским поремећајима, а бивши начелник рожајске полиције Шемсо Дедеић смирено и духовито је изјавио да Гиљево Поље стварно подрхтава, али због шверцерских шлепера који тутње кроз овај град на сјеверу и претоварених магараца на шумским путевима према Косову.
Дедеић је промашио једино врсту животињске запреге. Није прошло много ухваћени су шверцери са коњима на којима је било цигарета у вриједности од преко 40 хиљада еура, а недуго потом је и један црногорски држављанин пао на косовском полицијском пункту на Кули са дванаест килограма хероина у аутомобилу. Он казао да није срећан због тога што је наслутио шта ће се десити, већ изразио чуђење због тога што нико није реаговао на та упозорења, иако мисли да су и раније акције и заплијене биле довољне да изазову интересовање тадашњег државног тужиоца за организовани криминал.
„Нека провјере откуда толико робе на тржишту биз акцизних маркица, гдје су центри и одакле долази та роба“, свједочио је Дедеић.
Дедеић је исказао увјерење да шверц дувана никада није престао и да је присутан на читавом граничном појасу Црне Горе, и да једна линија води преко Рожаја као пограничног града са Србијом и Косовом. Потом је Вељовић казао да се полиција неће бавити изјавама пензионаисаног колеге Шемса Дедеића, и да је „таква сазнања, уколико их је имао, Дедеић имао обавезу да подијели са њима за вријеме свог радног ангажмана“. Дедеић је одговорио да је увијек причао тамо гдје је требало, а и да су се времена значајно промијенила и да је његова и грађанска дужност да говори о појавама које су препрека Црној Гори на путу евроатланских интеграција.
Он је мирно посматрао шта се дешава, а полицајци су отишли у азил, одакле су стигли назад тек послије великих притиска међународне заједнице на црногорске власти да их врате на посао. Из азила се до данас нису вратили рожајски полицајци Енвер Дацић и Мухарем Фејзић. Све то се дешавало више од деценију уназад, да би тек послије смјене државне власти почело отвореније да се прича о шверцу дувана преко Црне Горе.
Вељовић је доживио судбину да буде ухапшен у јулу прошле године званично због одавања информација, а један од, како се неформално могло чути, власника компаније „Бемакс“, Александар Мијајловић, ухапшен је недавно под оптужбом да је један од вођа организоване криминалне групе која се бавила шверцом цигарета, којој су логистика били полицајци. И Вељовић и Мијајловић за пуштање да се бране са слободе понудили су велике своте новца, а да нико званично није питао одакле им толики новац, било у готовини или у некретнинама.
РТЦГ
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Zbog čega aktuelna „poštena“ vlast ne pokrene inicijativu i kampanju za rehabilitaciju pomenutih poštenih i hrabrih policijaca i da im dodijeli novčane nagrade, makar u visini iznosa koji je dobila „čuvena“ Maraš u Plantažama.
Ajde sto je svercovao nego je i unistavao karijere i zivote postenih policajaca.
Sve ispod MAKSIMALNE kazne zatvora je saucesnistvo sudija u kriminalu i kao takve treba im suditi i poslate sa PRDNJAVOM u zatvor.
NEKA VELJKA U PRDEKANI TO JE ZASLUŽIO A ŠTA CE JOS ISPLIVATI STAJE ĐZUKELA RADIO OSTAJE DA SE OTKRIJE!
Ako je ovaj bandit bio temelj kuće, kuća je bila od kartona