Rukopis NATO sa Košara vidljiv u konfliktu u Ukrajini

Dešavanja na Košarama pre 23 godine i dešavanja u Donjecku danas spaja isti rukopis – rukopis NATO alijanse. Ona je obučila i naoružala teroriste OVK i albansku vojsku koji su na današnji dan započele masovnu ofanzivu na karaulu Košare, a isto to radi sada s neonacistima bataljonom Azov u Ukrajini.

Ovo je mišljenje pukovnika Ljubinka Đurkovića, komandanta sa Košara. On dodaje da ne treba neka pamet da se i u dešavanjima u Ukrajini prepozna rukopis NATO-a jer je on uvek isti.

Prepoznatljiv rukopis

„NATO pakt i ti ekstremi Zapada sa rušilačkim namerama pokušavaju da unište sve što pripada istočnoj hemisferi. To je toliko prepoznatljiv rukopis, jer oni ne znaju drugačije da se „potpišu“ pod svojim delima. Zato dokle god ne bude uništena klica tog nacizma svet neće imati mira niti će biti slobodan,“ uveren je Đurković.

Prisećajući se događaja sa Košara, kad je pre tačno 23 godine počelo 67 paklenih dana i noći za srpske vojnike koji su štitili karaulu na Kosovu i Metohiji ne samo od OVK terorista već i od NATO-a i albanske vojske, pukovnik Đurković ističe da se tamo vodila borba ne samo za odbranu Kosova i Metohije i Srbije, već i šire.

Opisujući kako je sve počelo, on kaže da je veći nasrtaj koji je bio usmeren prema pripadnicima MUP-a i nezaštićenom srpskom stanovništvu civilima počeo u selima gde su bili Srbi manjina.

„Pre napada na Košare 1998. godine u rejonu Košara naša vojska je sprečila prvi konvoj ubacivanja naoružanja za OVK preko granice u dva helikoptera čija je nosivost bila više od 20 tona municije i ostale opreme. To nam je bio pokazatelj da su oni već ozbiljno nameravali da očiste Kosovo i Metohiju od Srba,“ kaže on.

Sličnost u radu ukrajinskih nacista i terorista OVK

Dodaje da je na sreću, zahvaljujući odlučnosti naše vojske i policije, to sprečeno. Međutim, već u maju su počele intenzivnije aktivnosti terorista.

„Jedna trećina teritorije KiM bila je pod okupacijom terorista i prekinut je put Peć-Dečani –Đakovica –Prizren. A 23. maja je počela operacija koja se odvijala na celom prostoru KiM, ali je težište bilo na Metohiji, zato što su tu najduže trajala teroristička dejstva,“ priseća se on.

Đurković povlači paralelu između tadašnjeg ponašanja terorista OVK i ukrajinskih neonacista. Kako kaže, sličnosti u njihovom ponašanju su više nego upečatljive. Iz tog razloga, po njegovom mišljenju, može se čak metaforično reći da je odbrana Rusije i pravoslavlja počela na Košarama.

„Na početku agresije na SRJ izvedena je operacija koja se može uporediti sa današnjom u Ukrajinom. NATO je prvo napravio egzodus kosovskih Albanaca, prebacujući ih na teritoriju Albanije gde je neke od njih za kratko vreme obučio i ubacio u već postojeće naoružane grupacije. Nešto slično izvedeno je i u Ukrajini“, navodi pukovnik imajući u vidu činjenicu da zemlje NATO, a posebno SAD obilato naoružavaju Ukrajinu, kao i da njihovi instruktori već godinama obučavaju ukrajinsku vojsku ali i ekstremne neonacističke bataljone.

Kako je tekla bitka na Košarama

Bitka na karauli Košare počela je mnogo pre 9. aprila 1999. godine, tačnije u martu 1998. godine kada su i počeli sukobi na KiM. Iako je rejon karaule bio gotovo nenaseljen, u okolini su se nalazila etnički čista albanska sela, sa velikim brojem pripadnika OVK u njima.

Sama karaula udaljena nekoliko stotina metara od granične linije bila je laka meta i često se dešavalo da teroristi sa granične linije ispale rafal na karaulu i pobegnu.

Česte su bile i zasede u kojima je stradalo nekoliko pripadnika Vojske Jugoslavije, a gotovo je svakodnevna bila pojava pokušaja prenošenja manje ili veće količine oružja i municije iz Albanije na Kosovo i Metohiju. Glavninu graničnih jedinica činili su vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka koji su imali uglavnom 19-20 godina.

Snage OVK, albanske vojske i NATO-a napale su rejon karaule Košare na jugoslovensko-albanskoj granici, silovito i iznenada. OVK je zauzela karaulu, ali nije uspela dublje da prodre na Kosovo i Metohiju, što je bio osnovni cilj napada. Vojska Jugoslavije imala je 108 poginulih, a OVK više od 200. Oko 1.500 pripadnika OVK uz podršku albanske artiljerije, NATO avijacije i instruktora napalo je rejon karaule Košare na frontu širine nekoliko kilometara rano ujutro 9. aprila 1999. godine.

Do 9. aprila NATO nije gađao Košare, ali jeste druge položaje na jugoslovensko-albanskoj granici. Karaula je locirana na obroncima Prokletija, nedaleko od Đakovice i Dečana. Procena vojnog vrha bila je da će kopneni napad najverovatnije krenuti iz Makedonije gde se već nalazilo oko 16.000 vojnika NATO-a, a nije se pretpostavljalo da će glavni napad ići preko Košara.

Šest hiljada terorista na hiljadu Srba

Taj deo teritorije bio je u zoni odgovornosti 125. motorizovane brigade koja je reorganizovala svoje jedinice, borila se sa teroristima OVK u Metohiji i stalno bila na udaru NATO-a, tako da od početka rata do 9. aprila nije uspela da se u potpunosti pripremi za zaustavljanje napada na Košarama.

Na vrhuncu borbi Vojska Jugoslavije imala je oko 1.200 vojnika, a OVK, sa dobrovoljcima i albanskim jedinicama pet do šest hiljada. Snage OVK su ratovale u smenama, dok za Vojsku Jugoslavije nije bilo odmora.

Vojska Jugoslavije nije mogla da koncentriše veće snage zbog 24-časovnog prisustva NATO avijacije, ali i veoma nepristupačnog terena. Osim pešadijskog naoružanja VJ je koristila minobacače i haubice svih kalibara, kao i lansere raketa „Oganj“ i „Orkan“.

Uspeli da zauzmu samo četiri kilometra

Komandni kadar VJ je i pored iznenadnog napada vrlo brzo razradio odbranu fronta, jer su to bili školovani oficiri. Većina vojnika je bila već po godinu dana u uniformi i bili su dobro uvežbani za borbu na frontu.

Cilj napadača, OVK, NATO-a i albanske vojske bio je da se prodre u Metohiju i da se snage Vojske Jugoslavije, do tada maskirane i dobro sakrivene, nateraju na otvorenu borbu u kojoj bi do izražaja došla tehnološka prednost NATO avijacije.

Agresor je, međutim, uspeo da zauzme teritoriju SRJ svega četiri kilometra u širinu, i par stotina do hiljadu metara u dubinu.

Izvor: Sputnjik