Rukopisi Muzeja Srpske Pravoslavne Crkve: Zbirka Radoslava M. Grujića

Svečano predstavljanje kompleta izdanja „Rukopisi Muzeja Srpske Pravoslavne Crkve: Zbirka Radoslava M. Grujića“ i otvaranje prateće izložbe

U sredu, 27. decembra u 14 časova u Amfiteatru Narodne biblioteke Srbije u Beogradu, pred mnogobrojnom publikom održano je svečano predstavljanje kompleta od pet knjiga pod naslovom „Rukopisi Muzeja Srpske Pravoslavne Crkve: Zbirka Radoslava M. Grujića“ u izdanju Narodne biblioteke Srbije i Muzeja Srpske Pravoslavne Crkve i otvaranje prateće izložbe. Tim povodom, prisutnima su se obratili recenzent izdanja prof. dr Tomislav Jovanović, koautor Ljupka Vasiljev, načelnik Arheografskog odeljenja NBS dr Vladan Trijić i upravnik Muzeja Srpske Pravoslavne Crkve jerej dr Vladimir Radovanović. Ovaj komplet obuhvata dve sveske Arheografskog opisa, dve sveske Paleografskom albuma i Filigranološki album.

Po rečima prof. dr Tomislava Jovanovića, recenzenta izdanja, „događaj koji se danas desio, dešava se vrlo retko, posebno kada je reč o prezentovanju pregalaštva više generacija stručnjaka i velikana jedne naučne oblasti“. Projekat publikovanja albuma vodenih znakova, paleografskog albuma i opisa rukopisa zbirke protojereja-stavrofora prof. dr Radoslava M. Grujića, počivšeg dekana Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta i osnivača Muzeja Srpske Pravoslavne Crkve, osmišljen je još početkom šezdesetih godina prošlog veka, zaslugom protojereja-stavrofora prof. Vladimira Aleksijeviča Mošina, osnivača Arheografskog odeljenja Narodne biblioteke Srbije. Sa prvim arheografskim opisima rukopisne zbirke iz Ostavine Radoslava M. Grujića otpočeto je u periodu 1962–1964. godine. Profesor Mošin je okupio mlade saradnike i zajedno sa njima istraživao rukopise ove zbirke tokom više decenija. Za većinu rukopisa izradio je opise materijalnog stanja, pisma, jezika, sadržine i zapisa, kao i istorijat. Govoreći o pojedinostima predstavljenog kompleta izdanja rukopisa zbirke profesora Grujića, prof. Jovanović završio je svoje izlaganje rečima: „Ovim opisima otvaraju se pouzdaniji putevi za dalja proučavanja ove nezaobilazne i dragocene zbirke i naziru se neosporno nove teme na polju srpskog srednjovekovlja“.

Gospođa Ljupka Vasiljev, arheograf savetnik i koautor izdanja, u svom obraćanju prisutnima govorila je o istoriji i značaju same rukopisne zbirke profesora Grujića, nastale marljivim sakupljanjem starih knjiga srpskog pisanog nasleđa Karlovačke mitropolije tokom više decenija. Prikupljana dugo, kao privatna zbirka profesora Grujića, kasnije je, trajnim zaveštanjem, prešla u fond Muzeja Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu. Danas zbirka ima preko 350 rukopisnih jedinica, nastalih u vremenskom periodu od 13. do 19. veka, donetih sa raznih strana naših prostora u vreme velikih seoba.

Kada je reč o istoriji proučavanja zbirke profesora Grujića, gđa Vasiljev je podsetila u svom izlaganju da je profesor i protojerej Vladimir Aleksejevič Mošin, kada je 1961. godine osnovao Odeljenje za opis i registraciju srednjovekovnih ćirilskih rukopisa u zemlji i srpskih u inostranstvu, danas poznato kao Arheografsko odeljenje Narodne biblioteke Srbije, odabrao upravo ovu zbirku kao prvo polje istraživanja Odeljenja. Profesor Mošin, vrsni poznavalac ćirilske rukopisne knjige i ,možemo reći, nastavljač delatnosti profesora Grujića, bio je od samog početka na čelu Odeljenja dao je veliki doprinos arheografskoj obradi rukopisne zbirke profesora Grujića.

Ljupka Vasiljev se na kraju dodatno osvrnula na važna imena vezana za istoriju proučavanja rukopisne zbirke profesora Grujića tokom poslednjih nekoliko decenija i izrazila duboku zahvalnost pojedincima koji su doprineli da opisi zbirke budu publikovani. Treba naglasiti da je gđa Vasiljev dala veliki doprinos opisivanju ove zbirke, s obzirom na to da da je ovaj posao kontinuirano obavljala od 1962. godine.

Treći govornik ovog značajnog događaja bio je dr Vladan Trijić, načelnik Arheografskog odeljenja Narodne biblioteke Srbije, koji je detaljnije govorio o istoriji i delatnosti Arheografskog odeljenja i predstavljenim izdanjima Opisa rukopisa zbirke Radoslava M. Grujića. Nadovezujući se na izlaganje gđe Vasiljev, on je hronološki izložio etape istraživanja zbirke. Posebno se osvrnuo i zahvalio sadašnjem pokolenju arheografa Narodne biblioteke Srbije, koje se postaralo da se rukopis Opisa prilagodi zahtevima savremene tehnike, odnosno da se verno prenese u elektronski oblik i pripremi za štampu. Kao dodatak, Opisu su pridruženi odabrana literatura i registri, koji se nalaze na kraju druge sveske. Tako ova publikacija, po rečima današnjeg načelnika Arheografskog odeljenja, pored svoje osnovne namene, predstavlja i svojevrsni prikaz novijeg razvoja srpske arheografije koji je obeležen nastankom i trajanjem Arheografskog odeljenja. Na kraju, kao i gđa Vasiljev, dr Trijić se sa dubokom zahvalnošću prisetio Vladimira Mošina, njegovog nastavljača Dimitrija Bogdanovića i drugih saradnika iz prošlosti, koji su utemeljili modernu srpsku arheografiju kao sveobuhvatnu, interdisciplinarnu, pomoćnu naučnu disciplinu.

U nastojanju da se posle smrti profesora Mošina potpuno opiše zbirka i ovekoveči rad prethodnika koji je trajao više od šezdeset godina, ostvarena je saradnja Muzeja Srpske Pravoslavne Crkve i Narodne biblioteke Srbije iz koje je proizašlo izdanje „Rukopisi Muzeja Srpske Pravoslavne Crkve: Zbirka Radoslava M. Grujića“. U ovom kontekstu, kao poslednji govornik, prisutnima se obratio upravnik Muzeja Srpske Pravoslavne Crkve jerej dr Vladimir Radovanović. On je u svom obraćanju govorio o samoj ličnosti profesora Grujića, njegovom doprinosu srpskoj nauci i istoriji. Otac Vladimir Radovanović je istakao: „Očekivalo bi se da je njegov doprinos srpskoj kulturi posle njegove smrti glorifikovan, a on zbog svojih zasluga smatran za jednog od srpskih velikana. Nažalost, sticajem društvenih okolnosti nastalih po završetku Drugog svetskog rata, kada su često dostignuća pojedinaca i institucija sagledavana ne po zaslugama, nego po političkoj podobnosti i ideološkim potrebama novih vlasti, za Grujića i njegova dostignuća nije bilo mesta u kulturnoj politici novonastale države.“ Upravnik Muzeja Srpske Pravoslavne Crkve naglasio je da se danas profesora Radoslava Grujića treba sećati kao nekog ko je dao nemerljiv doprinos zaštiti stare rukopisne i štampane knjige, vrednog nasleđa naše Crkve, koje je spasao od propadanja tokom svog višedecenijskog posvećenog rada na terenu. „Činjenica, da je svoju godinama skupljanu zbirku zaveštao Muzeju Srpske Pravoslavne Crkve, obavezivala nas je da kao jedan od prioriteta Muzeja u poslednjoj deceniji postavimo projekat naučne obrade Zbirke rukopisa Radoslava M. Grujića“, naglasio je otac Vladimir Radovanović. Na kraju izlaganja pojasnio je da je jedan od zadataka projekta publikovanja albuma vodenih znakova, paleografskog albuma i opisa rukopisa Grujićeve zbirke, pokretanje suštinskog procesa rehabilitacije života i dela Radoslava Grujića, što uključuje i sistematsku obradu Ostavine Radoslava Grujića.

Po završetku predstavljanja izdanja u Amfiteatru, prisutni su prešli u Atrijum Narodne biblioteke Srbije gde je Muzej Srpske Pravoslavne Crkve upriličio prateću izložbu. Pored informativnih panoa o istoriji i značaju zbirke profesora Grujića, delatnosti Vladimira Mošina i svih ličnosti koje su dale svoj doprinos na polju očuvanja srpskog rukopisnog nasleđa, najznačajniji deo izložbe predstavljali su odabrani rukopisi iz Zbirke Radoslava M. Grujića, danas u vlasništvu Muzeja Srpske Pravoslavne Crkve. Među izloženim rukopisima posetioci su mogli da vide jedan od najlepše iluminiranih srpskih rukopisa – Četvorojevanđelje iz Orahovice (XVI vek), zatim Smederevsko Četverojevanđelje (XV vek), početak Pashalnog začala iz Jevanđelja po Jovanu (XIII vek), te lični molitvoslov Patrijarha srpskog Arsenija III Čarnojevića (+1706). Zbog osetljivosti, kao i zbog svoje vrednosti, rukopisi su bili izloženi samo na dan otvaranja izložbe, dok će posetioci tokom naredne dve sedmice imati priliku da iste pogledaju putem informativnih panoa u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije.

Izvor: Muzej Srpske Pravoslavne Crkve