Руси под лупим СПО: Изузели дио документације о пословању „Adratic“ банке са клијентима повезаним са РФ

Специјално полицијско одјељење (СПО) ушло је у Adriatic банку и изузело дио документације о њеном пословању, потврђено је “Вијестима” из три извора упућена у тај случај.

“Испитује се пословање једног броја клијената који послују на западу, а који су раније имали пословне и економске везе са Руском Федерацијом”, казао је један од извора “Вијести”.

Поводом незваничних информација, “Вијести” су тражиле званичну потврду од Специјалног државног тужилаштва (СДТ), али од прошлог понедјељка није одговорено на питања да ли се испитује пословање ове банке и који су разлози за то.

Из Adriatic банке тврде да не могу детаљно да говоре о разлозима због којих је тужилаштво преузело одређену документацију о пословању банке, нагласивши да су ангажовали “свјетски признате стручњаке” за усклађеност пословања…

“Adriatic банка поздравља и у потпуности сарађује са свим релевантним правосудним и регулаторним институцијама. Ове провјере сматрамо дијелом транспарентног процеса који јача повјерење у банкарски систем и осигурава усклађеност са највишим глобалним стандардима. Како бисмо додатно оснажили наше операције, ангажовали смо свјетски признате стручњаке за усклађеност, компаније КПМГ и Кролл, који спроводе свеобухватне интерне провјере и процјене. Поред тога, Adriatic банка је у процесу имплементације једног од водећих банкарских софтверских рјешења на свијету, чиме додатно унапређујемо оперативну ефикасност, сигурност и усклађеност са међународним стандардима. Захваљујемо надлежним институцијама на њиховој ажурности, као и нашим клијентима на указаном повјерењу и подршци. Adriatic банка остаје посвећена подршци локалној и регионалној економији и радује се успјешној и просперитетној 2025. години”, казали су званично из те банке, која није у блокади и нормално послује.

Власник ове банке је фирма “Adriatic Capital LLC” из америчке државе Делавер која је у јануару 2020. године купила стопостотно власништво у тадашњој Новој банци за 7,1 милион еура од “Azmont Investmentsa”, који је градио туристички комплекс “Портонови” у Кумбору. Након куповине, банка је промијенила име у Adriatic банка. Из Нове банке у марту 2020. године званично је саопштено да су њени крајњи власници Алекс Шнајдер (Alexander Shnaider) и др Давид Генецов (David Genecov).

У посљедњем Финансијском извјештају Adriatic банке за 2023. који је доступан на сајту Централне банке (ЦБЦГ) пише “једини акционар банке је привредно друштво: Adriatic Capital LLC, из Делавера, Сједињене Америчке Државе. Власници овог привредног друштва су физичка лица: Алекс Шнајдер са удјелом од 95,01% и Јулиен Себан Георгес са удјелом од 4,99%”.

ЦБЦГ у јануару 2020. године није жељела да саопшти “Вијестима” ко су власници фирме “Adriatic Capital LLC”.

“Фирму Adriatic Capital LLC су основала два физичка лица (држављани Канаде и САД-а) за потребе стицања директног квалификованог учешћа у Новој банци. Њихово финансијско стање, као будућих акционара банке је задовољавајуће, па је оцијењено да су у могућности да својим капиталом подрже пројектовани раст и развој банке”, саопштено је из ЦБЦГ-а.

Бивши власник никшићке Жељезаре

Милијардер Алекс Шнајдер, рођен у Украјини, био је сувласник компаније “Midland Resources” којој је Влада Црне Горе дала да управља никшићком Жељезаром од средине 2004. године до краја 2005. године, када је напустила фабрику под неутврђеним околностима и остала дужна држави вишемилионски износ за порезе од 2,7 милиона.

Магазин “Форбс” у чланку који је објавио 2005. године наводи да је Шнајдер руско-канадски бизнисмен који је изградио финансијско царство вриједно више од четири милијарде долара. Осим банкарства, бави се индустријом челика, грађевинарства, хотелијерства… Форбс пише да је дио тог новца од 1,4 милијарде стекао од трговине украјинским челиком и узимањем под контролу четврте највеће челичане у Украјини која се назива Запоризхстал, а која је у власништву конзорцијума “Midland Resources”.

Форбс пише да је “Midland Resources” регистрован у британском пореском рају Гернзи. Под тим холдингом су електроенергетска мрежа у Јерменији, два хотела, ланац пекара и компанија за производњу меса у Србији, руска челичана у Волгограду, коцкарница у Москви…

“Шест мјесеци након што је купио челичану у Црној Гори прошлог јуна (јун 2004. године) за хиљаду долара, 500.000 долара социјалног програма и обећање да ће инвестирати 46 милиона долара, аутомобил његовог генералног директора је дигнут у ваздух. Власти истражују случај, али каже Шнајдер, постоји много осумњичених”, наводи Форбс.

“Midland Resources” је тада добио Жељезару за свега хиљаду долара, а Влада је преузела дугове од 60 милиона. Према уговору, двије трећине износа рачуна за струју је такође плаћала Влада, а из буџета су и исплаћене отпремнине за тада утврђен вишак од 500 радника.

У Никшићу је 15. децембра 2004. године испод “Аудија А8” у власништву никшићке Жељезаре, који је користи извршни директор Вадим Александрович Лејбензон, у вечерњим сатима активиран експлозив. Експлозија се догодила испред балон-сале под Требјесом, у тренутку када је Украјинац са сарадницима из фабрике играо мали фудбал. У овом инциденту није било повријеђених.

Представник “Midland Resources” Лејбензон пунио је странице црногорске штампе и због судског спора који је тада покренуо извршни директор Групе за промјене (ГЗП), касније посланик ДФ-а Небојша Медојевић, који га је тужио за клевету.

Представници ГЗП су у децембру 2004. године оптужили компанију “Midland Resources” и тадашњег директора да су оштетили Жељезару за 2,2 милиона вура, да не плаћају доприносе и порезе на плате, да производе из Жељезаре продају својим фирмама далеко испод цијене и да мало улажу у модернизацију. Лејбензон је узвратио контраоптужбом да су фирме, чији су директори чланови ГЗП, од Жељезаре зарађивали и по 450.000 евра. Он је тврдио да су се чланови ГЗП “вјероватно увриједили што не могу и даље да поткрадају Жељезару”, након чега је услиједила тужба за клевету.

Лејбензон је тада пред изборе у Никшићу подржао кандидата ДПС за градоначелника, изјавивши да му је жао што не може да гласа “за јединог кандидата који разумије потребе и положај Жељезаре”.

Лејбензон је почетком 2005. године склоњен са мјеста извршног директора, уз образложење да је распоређен на ново радно мјесто. Након тога отпутовао је у Русију. Убрзо након њега и “Midland Resources” напушта Жељезару, оставивши је у дуговима.

“Midland Resources” био је један од заинтересованих за тендер за тиватски Монтепранзо за који је нудио 10 милиона евра уз инвестиције од 50 милиона евра.

Добар са Трампом, а његов партнер са Путином

Непрофитна организација “Investigaterussia”, која се бавила уплитањем Русије у процесе у САД-у, наводи да је Шнајдер финансијски помогао 2010. године пројекат “будућег америчког предсједника Доналда Трампа “Трамп тоwер” у Торонту. Трамп је тај пројекат почео неколико година раније са компанијом Ритз-Царлтон и програмером Леиб Валдманом, али када су медији открили да је Валдман под истрагом, Ритз-Царлтон се повлачи из пројекта. Након тога Шнајдер је са Трампом потписао уговор о лиценцирању и управљању пројектом “Трамп тоwер” у Торонту. Шнајдер је тада продао дио акција у челичани Запоризхстал у Украјини и тим новцем је, према писању медија, финансијски помогао градњу “Tramp tower” у Торонту.

Акције је продао групи од пет офшор компанија које је финансирала руска државна банка Vnesheconombank (VEB). ВЕБ се нашао под америчким санкцијама због руске анексије Крима 2014. године.

Форбс наводи да се Трамп и Шнајдер нијесу познавали прије уласка руско-канадског бизнисмена у посао који је покренуо Трамп прије избора за америчког предсједника. “Tramp tower” у Торонту је свечано отворен 2012. године, а врпцу су заједно пресјекли Трамп и Шнајдер.

Док је он у пословним везама са Трампом, његов партнер у Мидланду Украјинац Едуард Шифрин је 2016. године добио руско држављанство.

Трамп је први пут званично инаугурисан за предсједника САД-а 2017.године, а поново је побиједио на избори ове године и његова инаугурација је планирана у јануару 2025.

Милијардер Алекс Шнајдер је био сувласник компаније “Midland Resources” којој је Влада Црне Горе дала да управља никшићком Жељезаром од средине 2004. године до краја 2005. године, када је напустила фабрику под неутврђеним околностима и остала дужна држави вишемилионски износ за порезе од 2,7 милиона.

Шнајдер купио и банку у Србији

Народна банка Србије (НБС) у априлу 2023. године је за портал “Н1” потврдила да је Нови власник Expobanke a.d. Београд званично Александер Шнајдер који је власништво од сто одсто ове банке стекао 18. априла, уписавши се у Централни регистар хартија од вриједности.

“Expobanke a.d., некадашња Марфин банка, до сада је била у власништву такође физичких лица – држављанина Руске Федерације Игора Кима, који је имао удио од 72,25 одсто, док је Герман Цој имао удио у власништву 17,86 одсто. Остало су чинили мали акционари са удјелима од 3,18 одсто и мање.

“Adriatic банка није тражила претходну сагласност Народне банке Србије за стицање власништва које ће јој омогућити пет одсто и више гласачких права у Expobanke a.d. Београд, али је претходну сагласност затражио и 29. марта 2023. године добио њен индиректни власник са 80 одсто учешћа у капиталу те банке – Алеxандер Схнаидер”, навела је НБС у одговору порталу Н1.

Подносилац захтјева за давање претходне сагласности за стицање власништва у банци је, истиче НБС, у складу с прописима, дужан да о стицању власништва за које је дата ова сагласност обавијести НБС.

“НБС је информисана да је Алеxандер Схнаидер 18. априла 2023. године стекао сто одсто власништва у банци, што је уписано у Централном регистру депоа и клиринга хартија од вриједности, тако да су ови подаци о банци истог дана ажурирани и на интернет страници НБС”, навела је НБС.

Извор: РТНК

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: