Руси срећнији него икад

Научници Универзитета у Вирџинији измјерили су просјечну “цијену среће” на свјетском нивоу, која по њима износи 95 хиљада долара годишње или 5,4 милиона рубаља.

Толико је, у просјеку, потребно становнику Земље да би се осјећао срећним. Наравно, што је богатија земља, више је и новца потребно. Аутори студије говоре о занимљивом парадоксу: након што се достигне одређени ниво финансијског благостања, задовољство животом почиње да пада. Ово објашњавају тезом да високи приходи захтијевају више времена за рад, више одговорности, а онда стрес и депресија “куцају на врата”.

Њихова студија потврђује  раније теорије. Амерички економиста Ричард Истерлин је 1974. године утврдио да постоји ефекат презасићености. Док год приход не задовољава основне потребе, сваки додатни долар доноси све више и више среће. Али, уколико имате довољно новца за све основне потребе, додатно повећање прихода не причињава никакву радост. У принципу, крилатица „Није срећа пара пуна врећа“ може се лако испоставити тачном.

„Индекса среће“ сада има више од десетак. Ово су оцјене, у оквиру којих  научници рангирају земље на основу тога колико њихови људи живе срећно и хармонично.

Свјетски индекс среће се обрачунава на основу три индикатора: очекивано трајање живота, ниво субјективне среће (на скали са 10 подиока) и екологије. Русија у њој заузима 116 позицију, од могућих 140. Налази се између Мауританије и Конга. Да ли мислите да су прва мјеста узимала некакви Швајцарци или Сингапурци? Овдје не. Прва три мјеста изазивају чуђење: Костарика, Мексико и Колумбија.

Богате западне земље, које се често сматрају примјером успјеха, не узимају високу позицију у Хаппy Планет Индеx-у. Насупрот томе, водеће земље су земље у Латинској Америци и азијско-пацифичком региону.

Тајна високог позиционирања ових земаља је добра екологија. Али, и на питање среће, већина становника реагује афирмативно. У Русији  субјективно задовољство животом на скали од 1 до 10 је – 5.9. То значи да је мало више од половине Руса срећно. Или, сви су задовољни 59%.

Други индекс, под окриљем УН, такође је заснован на резултатима истраживања. Степен среће се такође мјери на скали од 10 подиока. Али поред њега, истраживачи такође разматрају још неколико индикатора. Ниво БДП-а по глави становника, посвећеност здравом животу, одговорност (ниво подршке од стране породице и пријатеља), социјална сигурност, слободе и корупције. У увом смислу, Русија напредује сваке године – сада је на 49. мјесту.

Прије пет година, у незваничном истраживању, 27% грађана изјаснило се да су апсолутно срећни. Скоро срећних је било  31%, скоро несрећних 24% и апсолутно несрећних 18%.

Ново истраживање спроведено је уз помоћ интернета, прецизније Фејсбука. Рачунарски програм анализирао је више од 500 милиона постова, нарочито узимајући у обзир присуство позитивних и негативних ријечи. У ту сврху је сачињен и посебан рјечник. Резултати су били неочекивани. У просјеку, људи користе три до четири пута више позитивних ријечи него негативних.

Прошлогодишње истраживање ФОМ-а је показало да Руси имају прилично скромна потраживања, та да им не треба много новца да буду задовољни и срећни.  Такође, 50% анкетираних вјерује да је богатство зло, тј. да  доприноси развоју најгорих особина код човјека.

Александра Козлова: КОМСОМОЛЬСКАЯ ПРАВДА

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: