Ruska bespilotna letelica „inohodec“: Ubica ukrajinskih tenkova u Kurskoj oblasti

Na pojedinim ruskim Telegram kanalima pojavio se snimak upotrebe bespilotne letelice „inohodec“, na kom se može videti uništavanje tenka T-64 Oružanih snaga Ukrajine u Kurskoj oblasti. Najpre je kamerom ruske letelice zabeleženo kretanje neprijateljske tehnike, a potom i direktan pogodak „inohodeca“ naoružanog raketama H-BPLA.

Telegram kanal „Vojna hronika“, na kom je prvobitno objavljen snimak, navodi se da je „inohodec“ leteo u zoni borbenih dejstava, kao i da je operater „imao mogućnost da gađa ciljeve bez ikakvih ograničenja“. Ovo znači da sistemi PVO i sistemi za elektronsko ratovanje ukrajinske vojske u Kurskoj oblasti ili ne rade ili se koriste samo „lokalno“.

„Dugo vremena u blizini fronta upotreba ovih letelica bila je otežana zbog velikog broja sistema PVO (uključujući i one prenosive)“, navodi „Vojna hronika“ i dodaje da na Kurskom pravcu deluje nekoliko letelica ove vrste.

„Dakle paralelno ili dežurstvo na smenu, bespilotnih letelica sa raketama omogućava uspostavljanje ‘bespilotne vrteške’ nad oblastima u kojima se kreću mobilne grupe Oružanih snaga Ukrajine“, dodaju autori kanala.

Ističe se i da ukrajinske snage u Kurskoj oblasti izgleda imaju samo kopnenu komponentu, što značajno ograničava brzinu i dubinu prodora neprijatelja, a takođe negativno utiče na bezbednost ukrajinskih vojnika.

Oprema i naoružanje „inohodeca“

Izviđačko-borbenu bespilotnu letelicu „inohodec“ razvila je kompanija „Kronštat“ po nalogu Ministarstva odbrane i to u sklopu projekta „orion“, koji je pored stvaranja vojne letelice („inohodeca), predviđao stvaranje njene civilne i izvozne verzije sa nazivima „orion“ i „orion-e“.

Eksperimentalna upotreba „inohodeca“ pokrenuta je u novembru 2019. godine, pa je ispitivanje letelice u realnim borbenim uslovima obavljeno u Siriji. U početku je vazduhoplov korišćen za izviđanje, a potom i za uništavanje manjih grupa terorista sa udaljenosti veće od dometa njihovih lakih prenosnih sistema PVO.

Nakon ispitivanja, ruska vojska je uvrstila letelicu u operativnu upotrebu 2020. godine.

Pored izviđanja i udara, „inohodec“ je sposoban da patrolira nad određenim područjima i utvrđuje koordinate kopnenih i ciljeva na morskim površinama, ali i da vrši topografska snimanja.

Letelica ima klasičan aerodinamički raspored i u potpunosti je izrađena od ugljeničnih vlakana. Težak je 1,2 tone, a raspon krila je već od 16 m. Letelica je opremljena energetski efikasnim sistemom protiv zaleđivanja, koji joj omogućava da leti i u surovim zimskim uslovima.

Plafon leta je oko 7.500 m, brzina krstarenja 200 km/č, radijus leta je 300 km, a autonomija leta do 24 sata. „Inohodec“ može da nosi do 200 kg tereta, koji pored naoružanja uključuje i osmatračko-nišanske sisteme, a opciono može biti opremljen osmatračkim radarom ili opremom za elektronsko izviđanje.

Naoružanje i oprema se postavljaju na tri spoljne podvesne tačke – dva ispod krila i jedan ispod trupa. Arsenal naoružanja uključuje avio bombe FAB-50, vođene avio bombe sa termovizijskim ili TV navođenjem KAB-20 i KAB-50 i vođene „jedreće“ bombe UPAB-50. Pored bombi „inohodec“ može lansirati i protivoklopne vođene rakete sistema „kornet“ i „metis“.

Ovde dolazimo i do najnovije rakete vazduh-zemlja dizajnirane specijalno za bespilotne letelice H-BPLA. U pitanju je proizvod biroa KBP (deo „Visokopreciznih kompleksa“ i „Rosteha“), koji je prvi put predstavljen na ovogodišnjem forumu „Armija 2024“.

Prema rečima predstavnika biroa, nova raketa se na cilj navodi slično kao i artiljerijski projektil „krasnopolj“, odnosno laserskim označavanjem cilja. Domet H-BPLA je između četiri i osam kilometara, a raketa je opremljena visokoeksplozivnom rasprskavajućom bojevom glavom težine šest kg. Njena osnovna nemana je uništavanje lakih oklopnih vozila, ukopanih i utvrđenih položaja.

Vredi podsetiti i da je na osnovu „inohodeca“, razvijena njena savremenija i naprednija varijanta „inohodec-ru“, poznata i po nazivu „sirijus“.

„Dobre izviđačke sposobnosti“

Vredi napomenuti da se „inohodec“ protiv ukrajinske vojske koristi od prvih dana Specijalne vojne operacije, ali da se u izveštajima Ministarstva odbrane RF znatno ređe pominje nego npr. „lanset“ i drugi dronovi kamikaze. Razlog za to, prema mišljenju vojnih stručnjaka, je što je „inohodec“ znatno skuplji od dronova za jednokratnu upotrebu i što se proizvodi u manjim količinama.

„I dalje ima malo ‘inohodeca’, ali ih je sve više. Možda su dizajneri imali problema sa komunikacijom. Osim toga, za razliku od dronova kamikaza, ovo je letelica za višekratnu upotrebu, što znači da košta mnogo više. To je prilično skupa, a u isto vreme efikasna platforma i ima dobre sposobnosti za izviđanje“, rekao je vojni ekspert Kiril Fedorov za RT.

Uprkos činjenici da se ne koristi tako aktivno tokom SVO, stručnjaci veruju da „inohodec“ ima dobru perspektivu.

„Naravno, ‘inohodec’ će igrati još jednu ulogu i to ne samo u SVO. Kada se SVO završi, nastaviće se njegova upotreba“, smatra pukovnik u penziji Viktor Litovkin.

Fedorov ocenjuje da će ta uloga biti pomorsko patroliranje.

„Najveći izgledi za ovu bespilotnu letelicu su u domenu patroliranja nad morskim površinama. I to ne samo iznad Crnog mora, već i Baltičkog, Kaspijskog i iznad drugih oblasti. Može da vrši izviđanje i ako treba napadne. Stoga takva letelica takođe može biti korisna za zaštitu ruskih interesa u Africi i na Bliskom istoku, uključujući Siriju“, rekao je on i dodao:

„Letelica ima i izvozni potencijal – ovo je naš konkurent ‘bajraktaru'“.