„(Р)ус(к)и – Брко“: О говедима у брк!

Пише: Др Момчило Д. Пејовић

„Пучина је једна стока грдна,

добре душе кад јој ребра пучу …”

Е стока једна грдна, ситна и крупна, говеда рогата и репата, (ст)руњата, брадата и брката, што не фркћу, нити ржу, муче, њачу, грокћу, блеје или мекећу но су с(т)авила главу у јасла, зобницу, корито или напунила њушке травом, сламом, зановијети или сплачинама па преживају не дижући главе но спремно чекају сјекиру међу рогове или међу уши да јој ударе!

Кажу ми ови са села, да л’ баш из Расова (село код Жабљака) или шире околине, који држе по нешто од ситне или крупне стоке, да се не могу наћи чобани ни за 600,00 еура мјесечно уз три оброка дневно и спавање бесплатно! Просто речено, да се човјек не само замисли, него ли чудом божјим зачуди, да је такво неко зло вријеме дошло!

Запитам се, често, да није то због ове (до)садашње 30 годишње несмјењиве власти, због њихових (изб)орних (по)бједа, „бољега живота“ и „благостања“ или због (б)ројног чланства ДПС-оваца и њиховога политичкога лидера који је обахатио у посљедње вријеме! Он не само да дијели лекције гдје год да стигне по Црној Гори него и међу онима на западу Европе, који никако да га послушају за савјет и прошире Европску Унију макар са еколошком, независном и НАТО-вском државом Црном Гором!

Кажу ми и још убјеђују, ови који држе још не тако бројно стадо од четвороножаца, да човјеку тако могу прирасти за срце младунчад од ситне или крупне стоке да се апсолутно разумију међусобно, само што не могу да (про)говоре – комуницирају! Не само младунче него и одрасло било ждребе или коњче, вочић, јаре или јагње, јуне или говече, јарац или ован, рогато или шуто свеједно може да буде лијепо, умиљато, бистро и разумљиво, послушно и сажаљиво, да га тимариш и теглиш све док не цркне и да те неће никоме одати нити продати, неће те (про)шпијати нити се (по)жалити или (за)тражити своја „права”, иако по (при)родном закону на то имају право, макар код „омбудсмана” или „заштитника за права животиња”!

Од прије два-три дана дигла се усправном, еколошком, независном и НАТО државом Црном Гором ука и халабука, а неки веле велика брука и срамота, од неке (пра)давне „изјаве” са тајног или јавног, приватног или службеног (не)заштићеног телефона, не сазнадох да ли је марке „ЛЕНОВО“, из „разговора – састанка”, једне много познате и високо позициониране п(о)лит(ич)ке, државничке личности „монтенегринске” познатије под називом „(р)ус(к)и – Брко“!

А, сви у једна глас од ДПС-оваца кажу да треба и мора (пре)испитати случај који је настао давно у приватно-јавно (при)слушним службама и да се не може користити у до(ка)зни материјал! Ето посла за државнога тужиоца, који му натоварише његови ДПС-овци, да се о јаду (за)бави и утврђује околности под којим је (пр)оцурела „Бркова“ ука и брука!

Па редови ДПС-оваца су (гени)јални у својој одбрани чој(е)ка званога „(р)ус(к)и – Брко“, који није (од)макао далеко од свога рођенога села, дјетињства и амбијента у којему је растао чувајући овце, козе, телад, јунад, волове и говеда са којима се најбоље (спо)разумијевао научивши и богме усавршивши њихов језик, „филозофију“ живота говеда његових у селу Расова! Треба таквога чој(е)ка оставити да живи у свом „дјечјем свијету“ са пензијом и савјетничком службом код предсједника којему вјерно служи!

Хајде, рекох, да прочитам и уживо чујем (зло)намјерни, (веле)умни „разговор“ тога садашњег предсједниковог савјетника и сада пензионера, некадашњег министра вањских послова, бившег амбасадора у Руској Федерацији, чој(е)ка са факултетском дипломом политичких наука, а неки кажу и дају, не ретуширану, већ увјерљиву фотографију бившега возача-шофера, којему је прво запослење било да (раз)вози некадашњег црногорског високог партијског функционера! У Титовој Југославији само је он (ТИТО) могао бити државник са стручном спремом „вк (машин)бравара“, а његови возачи-шофери послуга чији је домет напредовања био до нивоа (о)средње ушне службе!

Преслушавам снимак разговора и препознајем „Брков“ глас. Разговјетно се чују и ријечи које онако ноншалантно и мало назално изговара као кад дијели одликовања-медаље. Без (у)стезања карактерише све редом почев од новинара па све до уредништва у Јавном сервису Црне Горе, па и именује неке кадровике своје, (по)јединце који су касније од његове стране (по)стављани за (по)слушнике да буду главни водитељи, новинари, први савјетници и „амбасадори“ или конзули и тако даље.

Слободно им удјељује епитете и лијепи личне етикете као карактеристке њихове, упоређује их са стоком ситном или крупном, репатом и зубатом, рогатом или шутом и тако редом, без пардона! „Брко“ се јада своме саговорнику да та лица која именује или не именује, а прозива, нијесу дорасла новинарској етици нити професији и знатно су му (у)скратили доживљај који је он очекивао, а није од њихове стране испуњен! Ту су и пријетње са којима је „(р)ус(к)и – Брко“ ријешио и хоће да „растури“ ту „… јавну кућу“ у којој у јутарњи програм доводе „козу која се церека пред камерама“ или како закључи: „то је интелектуално морална проституција“, и тако даље!

Иако би се рекло да му је тон током разговора уједначен, миран и опуштен, ипак се, у жаргону „(р)ус(к)и – Брка“ препознаје киптање бијеса којим пријети да ће све запослене „растурити“, а „најнеписменије“ највјероватније оставити без посла!

Забрињава „Брков“ опис и уједно карактеризација појединаца и укупно (збирно) запослених у Јавном сервису РТЦГ! Очигледно је да чој(е)ку, због бројних државних и партијских обавеза, недостаје своје село-завичај Расова и да се ужелио дана из свога дјетињства у којима се радо играо са бројним стадом ситне и крупне стоке, рогате и репате, почевши од оваца, коза па све до говеди, са којима је проводио безбрижно дјетињство, а посигурно да је међу младунчадима имао „мезимчад“ са којима се добро разумио и која су га онако невино и „бистрим“ оком гледала без и једне „ријечи“ односно њима својственога гласа! Како се оно у народу каже: „заблесио ка’ теле у шарена врата“!

Ма колико је „(р)ус(к)и -Брко“ успио у својој (д)ичној, личној и државничкој каријери, обишавши по свијета, остала је у њему жал за безбрижним дјетињством и „мезимчадима“ од ситне или крупне, рогате и репате, бркате и руњате стоке, посебно говедима која су, сви су изгледи, на њега оставила најупечатљивији доживљај, јер су онако „бистра“ и „паметна“ најбоље га разумјела, а нијесу чак ни мукнула, нити репом га такнула, а ни на њега се ритнула, ни заблејала, нити замекећала, нити рикнула, већ су била умиљата, тегљива и трпељива!

„Брко“ као „чо(ј)ек“ није одмакао даље од свога завичаја и амбијента свога дјетињства чувајући стоку ситну и крупну, рогату и шуту, репату и (ст)руњату! Схватите, Брко је, ипак, роб свога дјетињства!

Наравно, такав пензионер-савјетник је имао у своме дјетињству, чувајући претежно говеда, од кога (на)учити и своје „експертско“ знање на кога пренијети! Само „(р)ус(к)и – Брко“ зна колико му је тешко било, одрађујући свој радни вијека и пролазећи кроз живот са другачијим „амбијентом“, током своје успјешне (д)ичне, личне, п(о)лит(ич)ке и државничко-(савјет)ода(в)не каријере!

„Брко“ је својим „говедима“ све у брк рекао! Могло је бити „(р)ус(к)и – Брку“ да јавно (ис)каже и докаже своје „дипломатско“ и (савј)ет(н)ичко знање и искуство!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: