Ruski spoljni dug pao na istorijski minimum

Ruski spoljni dug je krajem prošle godine u odnosu na bruto društveni proizvod (BDP) pao na istorijski minimum.

Ispostavilo se da su najzaduženije zemlje Holandija i Velika Britanija, pokazuju podaci nacionalnih centralnih banaka i statističkih službi koje je Sputnjik analizirao.

Prema podacima, ruski spoljni dug je u odnosu na BDP pao za deset procenata – na 16,6 odsto. To je najmanji pokazatelj od 2002. godine (od kada je statistika dostupna javnosti).

Među najvećim ekonomijama sveta samo je Kina imala manji pokazatelj – u toj zemlji spoljni dug se za godinu dana smanjio sa 15,4 na 13,7 odsto. Sledi je Indija sa spoljnim dugom od 19,1 odsto BDP-a. Sa druge strane, najveći spoljni dug imaju evropske zemlje: Holandija 380,5 odsto BDP-a, Velika Britanija 287 odsto, a Švajcarska 280,5 odsto.

Pritom, u tim zemljama je pokazatelj smanjen za godinu dana – za 14,29 i 16 odsto. Na četvrtom mestu je Francuska gde je spoljni dug 249 odsto BDP-a, a na petom Belgija (242 odsto).

Na listi deset zemalja sa najvećim spoljnim dugom su i Španija, Švedska, Nemačka, Norveška i Italija. Nivo duga prema nerezidentima u poređenju sa BDP porastao je samo u pet od 25 analiziranih zemalja, najviše u Japanu (za 10 odsto, na 104 odsto).

Istovremeno, spoljni dug je u apsolutnom iznosu porastao u sedam zemalja: Norveškoj, SAD i Južnoj Koreji (za pet odsto), Turskoj (4,5 odsto), Argentini (tri odsto), Brazilu (dva odsto) i Poljskoj (za jedan odsto), prenosi Dnevni Plus.