Rusko poređenje proslavljanja Badnje večeri i Božića u Srbiji i Rusiji

Autor: Vladimir Basenkov 

Badnji dan se u ruskoj pravoslavnoj tradiciji naziva Sočeljnik.

Taj naziv dolazi od naziva glavnog jela koji se preporučuje kao hrana tokom strogog Crkvenog posta — sočiva. A u Srbiji je malo drugačije. Dan uoči Božića zove se Badnji dan i vezan je za… hrast.

Sočivo i Badnjak

Dan uoči Božića, u nekom smislu, i u srpskoj i u ruskoj tradiciji simbolišu predmete i radnje koji su sa njim povezani. Rusi koji su od davnina poznati po poštovanju strogih crkvenih pravila, 6. januara posećivanju hrama, pripremama za praznik, za hranu su koristili sočivo, posno jelo spremljeno od zrna pšenice ili pirinča sa makom.

A Srbi su uoči Badnjeg dana odlazili u šumu da bi odsekli hrastovu granu (čak i mladi hrast), a posle toga su se sa njim upućivali u crkvu. Nakon večernje službe masovno su na čelu sa klirom palili hrastovo granje.

Teško je danas objasniti ovaj običaj paganstvom, njega je blagoslovila SPC i on je neodvojiv deo proslave Božića.

Druga verzija kaže da se običaj pojavio tokom turskog jarma kada su noću uoči Božića srpski stražari čekali Turke ispred sela pored vatre od hrastovog granja. Turci su tada imali običaj da silom odvode dečake u janičare.

Post i večera

Naravno u Rusiji danas meru posta i generalno njegovu svrhu poštuju vernici RPC i to samostalno. Međutim, kod vernika Sočeljnik (Badnji dan) je vreme strogog posta i poslednjih priprema praznične trpeze i samu proslavu Božića.

A u Srbiji (u svim delovima srpstva) ovaj dan, u najvećoj meri, posvećen je porodičnom susretu, ručku ili večeri za kojima se okuplja rodbina i porodični prijatelji. Naravno da se trude da sto bude mrsan. Ali, treba reći svako na svoj način.

Srbi ne mogu da zamisle svoje stolove bez mrsne hrane i ponekad sa čuđenjem gledaju na Ruse koji u restoranu na Božić poručuju salatu bez mrsne hrane. Ponovićemo: na Badnji dan sto može biti različit. Može da se organizuje pred kućom gde porodica pali badnjak (hrastovo granje), a gosti sa domaćinom ispijaju čašicu rakije.

Bogosluženja i kolede

Ovde su naši narodi jedinstveni. Ujutro se u hramu čitaju Veliki (Carski) časovi, a popodne je večernje bogosluženje. Uveče se vernici upućuju prema hramovima da u sabornoj molitvi dočekaju jedan od najvažnijih dana u ljudskoj istoriji – Dan Rođenja Spasitelja.

U Rusiji uoči Božića takođe se peva pet koledarskih pesama posvećenih prazniku. U Srbiji se takođe kod vernika, pa i među decom, mogu videti dobri običaji.

U srpskoj tradiciji kolede su u stvari položajnici.

Generalno, kod nas i Srba ima više sličnosti nego razlika — jer i mi i oni proslavljamo isti praznik — Rođenje Isusa Hrista.

Tekst preuzet sa portala Fakti.org

Izvor: https://yugsn.ru/rozdestvo-xristovo-kak-otmecaiut-v-serbii-i-rossii