Ružić: Crna Gora od pravoslavnog svetionika do Brozove prćije

Piše: Milan Ružić

Crna Gora je bila mala zemlja velikih Srba, a danas je mala zemlja Velike Albanije. Nekada je bila najveći bedem srpstva, a danas je prvi jurišnik na Srbiju sa isukanom sabljom. Kroz svoju istoriju, Crna Gora je bila kolevka gusala koje su pevale o njenom junaštvu, a danas je štala u kojoj gusle ćute o rasrbljenoj junadi.

Nekada je tamo iz kamena rađalo sve što zatreba, a danas ni u moru ništa živo nema. I dan-danas ima crkava u kojima se moli, ali više ima onih koje Montenegro kune i raskrovljuje i raskrštava. Crna Gora je bila najsvetija pravoslavna tačka, skoro pa crkva, a onda je postala Brozova prćija. Bila je zemlja svetaca i mučenika, a postala ustava krstokršitelja i mučitelja svog naroda.

Durmitor je bio Mont Everest, Lovćen je bio Olimp, Cetinje je bilo Atina, a danas su sve vrhove zamenila dna, a sve gradove preplavili seljaci (kao karakterna osobina) u patikama. Pre samo nekoliko godina, tamo se verovalo na reč, a danas se ne veruje ni u kamaru para i glavu na panju. Živelo se od neba i zemlje, a sada od podzemlja i intelektualnog prizemlja.

Radovalo se besplatnom snegu na brdima, dok se danas raduje skupom belilu konzumiranom u gradovima. Dok je Crna Gora bila zemlja seljaka (ljudi koji žive na selu), bila je građanska i svetska, a danas kada su svaki kutak zauzeli i na svaki kamen seli građani Evrope i sveta, postala je vašarište.

U Crnoj Gori je pre nekoliko decenija svako ko vam prođe pored kuće bio rado viđen gost, pa iako ga nikada pre niste videli, a danas je svako sumnjiv, mrko pogledan i teran kao da je šugav, ili kao da je Srbin. Vera je Crnu Goru održavala među narodima, a danas je nevera preuzela ono što vera nije mogla da uveri u postojanje Boga koga su se lako odricali.

Dok nije bilo ničega, Crna Gora je živela u Rublagostanju, a danas kad ima svega, nikada siromašnija nije bila. Dok su paljene slavske sveće, znali su Crnogorci šta su, a kada su one utuljene, omrkla je skroz. Kada su ikone krasile svaku prostoriju, bilo je blagostanja, a danas kada plakati onih koji vladaju krase enterijere i eksterijer, ima samo muke. Bilo je vremena kada su se u Crnoj Gori od ruke do ruke doturale knjige pune vekovnih mudrosti, a danas su ih zamenile koverte.

Odavno je, u prošloj Crnoj Gori, rečeno da čast i bruka žive doveka. Ona prošla je živela od časti, a bruka ove današnje, nadživeće i samu Crnu Goru ili ono što se tako naziva, a odavno ovo ime ne zaslužuje.

Pročitajte još:

OTVORENA VRATA: „Banka hrane“ otvorila oči i srce za sve kojima je pomoć potrebna (VIDEO)