ИН4С

ИН4С портал

СА МИЛОШЕВИЋЕМ ЛИЦЕ У ЛИЦЕ: Миајло Бацковић – јунаци цара Лазара са Кошара (ВИДЕО)

1 min read
-Повлачење Војске Југославије са Косова и Метохије након НАТО агресије 1999. године доживјели смо не као војнички, него пораз наше политике и дипломатије. Војска није била побијеђена и ми смо се, умјесто повлачења са КиМ, припремали за копнену инвазију НАТО трупа, рекао је грбаљски парох отац Мијаило Бацковић у интервјуу за ИН4С.

отац Миајло Бацковић у разговору са нашим новинаром Иваном Милошевићем

Отац Миајло Бацковић у разговору са нашим новинаром Иваном Милошевићем

Повлачење Војске Југославије са Косова и Метохије након НАТО агресије 1999. године доживјели смо не као војнички, него пораз наше политике и дипломатије. Војска није била побијеђена и ми смо се, умјесто повлачења са КиМ, припремали за копнену инвазију НАТО трупа, рекао је грбаљски парох отац Миајло Бацковић у интервјуу за ИН4С.

Како је казао, током сукоба на КиМ били су бројни пјешадијски сукобу са албанским терористима, који су без контроле прелазили границу.

-То су најбоље осјетили наши јунаци са Кошара. У свакоме Србину живи Милош Обилић, а свако одлучује о томе да ли ће му допустити да се он покаже у његовом животу. Јунаци са Кошара су наши Милоши Обилићи, који су, на свом примјеру, показали да је још увијек жив дух цара Лазара и да је још увијек жив косовски завјет и да Срби знају да га поштују, рекао је  Бацковић.

Он је током НАТО агресије био војник елитне „63. падобранске јединице“, а данас је и предсједник Удружења ветерана те јединице. По његовим ријечима, војници који су бранили КИМ жељели су да се боре са стварним противником, а не са виртуелним који је слао ракете на њих са 10000 метара.

Све нас боли када данас видимо црногорске државне челнике да се рукују са терористима са којима смо се 1999. године борили. Још више нас боли што је та власт признала лажну албанску и терористичку државу на југу Србије и на тај начин још више унизили борце који су се борили против тога. Ипак, морамо да правимо разлику између власти и народа, јер ови други памте шта је све било 1999. године и то не може избрисати из сјећања никакве политичке и остале гумице, наводи парох Бацковић.

Он је позвао и све борце из своје јединице, а има их пуно у Црној Гори, да 24. марта дођу на Михољску Превлаку, гдје ће тога дана бити одржана централна приредба обиљежавања 20 година НАТО агресије.

Нека ставе и капе наше јединице и нека су поносни на све оно што су урадили током одбране свете српске земље, истиче парох Бацковић.

Он очекује да се подвизи јунака са Кошара и осталих бојишта не забораве, али да се зато и не треба бојати, јер је већ дио тих подвига ушао у легенду и пјесму.

Поводом обиљежавања 800 година Српске православне цркве, парох Бацковић наводи да Митрополији црногорско-приморској предстоји велики посао око обиљежавања тог догађаја, а један од њиј је комплетна обнова манастира Светог Архангела на Превлаци.

Стварање СПЦ, али и Црне Горе, почело је успостављањем Зетске архиепископије на Правлаци и она је симбол српског духовног и државног јединства. Грбљани то добро знају и због тога су вјековима чували памћење о томе, а никада нијесу ни заборавили на цара Лазара који је из њиховог краја, истакао је парох Бацковић.

Шта о осталим темама поводом НАТО агресије и осам вјекова Српске цркве мисли наш гост погледајте у видео прилогу.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

9 thoughts on “СА МИЛОШЕВИЋЕМ ЛИЦЕ У ЛИЦЕ: Миајло Бацковић – јунаци цара Лазара са Кошара (ВИДЕО)

  1. Истина брате! Ми смо народ Обилића,нисмо и никад нећемо бити НАТО подрепице,ови који су се продали нису Црна Гора! Свака част оче!

  2. Uh.. dani ponosa i prkosa! Pomalo romanticna vremena kad smo svi disali jedni za druge, kad su majke nosile hranu na polozaje a starci se dobrovoljno prijavljivali u vojsku. Prkosni otpor jednog malog a ponosnog naroda..
    Hvala Miki brate na svjedocenju i podsjecanju kakav smo to narod bili i kakvi bi nadam se bili i opet!

  3. Jednom na Radiju Svetigora ispricao je i ovu pricu:
    Jedne sam noći sanjao da hodam po pijesku, a Bog me prati. Iza nas su ostajali tragovi: moj i Gospodovi

    U tom dugom snu vidio sam kao na filmu cijeli svoj život, sve do svojega zadnjega dana. Tu sam zastao, okrenuo se i zapazio da se na nekim mjestima vide samo moji tragovi.

    A bili su to najteži dani u mojemu životu: dani teskoga trpljenja, straha i bolesti.

    ”Gospode, rekao si da ces biti sa mnom svaki dan mojega zivota i ja sam tako proveo zivot s tobom. Ali zasto si me ostavio samoga u mojim najtezim danima?” upitah Gospoda.

    ”Prijatelju, volim te i rekao sam ti da cu uvijek biti s tobom na putu i da te ni na trenutak necu ostaviti samoga. I doista nisam. Mjesta na kojima si vidio samo jedan trag u pijesku dani su kad sam te nosio.”
    Lijepa i poucna prica,mozda je neko jos cuo,ja sam je cuo prvi put od Njega !

  4. alo dalije još neko bio graničer ili samo košare deje goružup na paštriku kao da drugi graničari nisu postojali naprimer ovi gorožup vrbnica stojanović orćuša čestak gora restalica što neko njih nepominje kao da ovamo padale gole žene ne bombe sramota

    1. Било је брате а рекао је Мики и за друге ако ниси слушао него нема везе и не треба нам рекламе зар не…свако ти добро желим брате

  5. Поносни праунук Мијајла Перовановог Бацковића,јунака из Балканских и Првог свјетског рата,носиоца златне Обилића медаље.Ђе је врело и капаће!

  6. О овој теми није било достојнијег саговорника у Црној Гори од о. Миаила Бацковића.
    На многаја и благаја љета, о. Миаило!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *