Sabrana dela „srpskog Hemingveja“: Stanislav Krakov – Zaboravljeni genije nacionalne kulture i veliki patriota

Izdavačka kuća Službeni glasnik predstavila je,  u okviru 65. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, izbor dela Stanislava Krakova, koja predstavljaju celovit prikaz stvaralaštva ovog međuratnog srpskog književnika.

Na jednom mestu su, kako je naveo izdavač, sakupljena sva pripovedačka lica Krakova: kao pisca, ratnika i ratnog urednika, putopisca, polemičara, novinara, istoričara srpske tradicije.

Jedan od priređivača ove književne kolekcije Gojko Tešić istakao je na promociji da je objavljivanje dela Stanislava Krakova izdavački događaj u Srbiji, s obzirom na to da je reč o izuzetnoj stvaralačkoj ličnosti i intelektualcu koji je dugo bio proskribovan i skrajnut iz moderne srpske književnosti zbog svojih desničarskih političkih pogleda.

„Stanislav Krakov je imao izuzetnu sudbinu, romanesknu, filmsku. Bio je učesnik Balkanskih ratova, Prvog svetskog rata, a u Drugom svetskom ratu je bio jedan od značajnih saradnika Milana Nedića i proveo je u emigraciji ostatak života“, rekao je Tešić.

Kolekciju čine kratki roman o Prvom svetskom ratu „Krila“, roman „Kroz buru“, zbirku „Crveni Pjero i druge proze“, putopisna dela „Kroz zemlju naših kraljeva i careva“, „Čar Sintre“, „Stvaralaštvo o Velikom ratu“, „Reportaže iz avijacije“, „Život čoveka na Balkanu“, knjigu portreta nacionalnih junaka u Balkanskim ratovima „Plamen četništva“, kao i zbornik „Naši savremenici o Krakovu“.

„Tumačenje Krakova u kontekstu savremene srpske književnosti ima za cilj da se razbije ideološki mrak kada je reč o ovom autoru i mislim da to uliva nadu da nam predstoji znatno svetlije doba, u kojem smo svesni da ljudi ove ili one ideološke orijentacije čine nezaobilazan deo korpusa srpske književnosti“, naglasio je Gojko Tešić.

On je dodao da je iza Stanislava Krakova ostalo još dvadeset neistraženih kutija s pisanim materijalom, te da se nada da će to biti obrađeno i predstavljeno javnosti u nekom novom književnom kolu.

Oni koji tek sada otkrivaju ličnost Stanislava Krakova verovatno se pitaju:

„Kako onda, čoveče, ne znamo za njega?!“

Stanislav Krakov je imao jednu veliku (ne)sreću da mu je ujak Milan Nedić. Tokom Drugog svetskog rata Krakov je podržao svog ujaka, tada generala Milana Nedića. Bio je urednik Nedićevskih novina „Novo vreme“ (1943-1944), „Obnova“ i „Zapisi“. U Austriju je otišao septembra 1944. i posle rata živeo uglavnom u Parizu. U Jugoslaviji je zbog gore navedenog osuđen zbog kolaboracije tokom rata i sva njegova dela bila su zabranjena.

Stanislav Krakov umro je 15. decembra 1968. godine u Ženevi gde se nalazio na lečenju.

Do danas Krakov nije dobio zasluženo mesto u srpskom društvu i nažalost može se reći da živi naslov svoje možda najbolje knjige Život čoveka na Balkanu – slavljen, osporavan, zabranjivan i na kraju zaboravljen.

Zabranjivan od onih koji su bili mnogo lošiji pisci, ali su na našu žalost pisali mnogo važnije stvari. Oni su bili ti pobednici koji su pisali svoju „istoriju“ u kojoj nije bilo mesta za Krakova i njemu slične.

Danas kada se istorija ponovo osvetljava i ne čini se istom kao što je izgledala pre sedam decenija vidimo da smo samo mi žrtve zabrane i zaborava tog genijalnog „čoveka sa Balkana“.

Nek mu je večna slava i hvala!

Prozna dela srpskih naučnika

Na promociji predstavljena je i edicija Prozna dela srpskih naučnika koja na jednom mestu prikazuje snagu talenta i posvećenost naših velikih predaka.

Devet autora, poput Mihajla Pupina, Mihaila Petrovića Alasa, Milutina Milankovića, kojima su posvećeni pojedinačni tomovi nisu bili samo veliki naučnici u svojim oblastima, nego su ostali upamćeni i kao renesansne ličnosti, u kojima se često spajalo i po nekoliko različitih interesovanja – ljubav prema nauci, ali i humanizam, inovativnost, dobročinstvo.

„Ova edicija predstavlja jedinstvenu priliku da srpska javnost sazna kako su naši veliki umovi doživljavali književnost i na koji način su izražavali svoje umetničke sklonosti“, istakla je na promociji direktorka Službenog glasnika Jelena Trivan.

Edicija sadrži poznata dela poput knjiga „Sa pašnjaka do naučenjaka“ Mihajla Pupina, „Kroz vasionu i vekove“ Milutina Milankovića, „Sulejman i Rokselana“ Radovana Samardžića, do manje znanih, poput „Romana jegulje“ Mihajla Petrovića Alasa i „Kaluđera i hajduka“ Stojana Novakovića.

Izvor: Hronograf.net