Šaćirino predskazanje
Mišo Vujović
Piše: Mišo Vujović
Čuvali su ga četrdeset dana, kao i svu mušku đecu, od zlih pogleda i urokljivih očiju.
“Da ga neko ne urekne, daleko bilo”, govorile bi babe. Salivali mu stravu ili strah, stavljali pored glave potkovicu da bi ga zaštitili od zlih sila. Nekada je krštenje bilo svetinja ali je on osuđen na masovno šišanje. Moderno za to doba. Umjesto svete tajne krštenja kum bi štricnuo makazama nekoliko puta pazeći da ne zakrsti kumče i ritual bi bio gotov.
Kada se razgoropadi i pošišnjari nešto po komšiluku besni roditelji su govorili ”Anđeli s tobom jesi li kršten”, a znali su, za razliku od njega, koji ništa nije razlikovao, ako je bilo otuđivo, da ga blagodat ni po čemu nije dotakla osim po načinu da brzo razmišlja i da se u nuždi snađe.
Njegove darove davno je primetio Milan Adžić, vična starina iskustvom i nesrećom prekaljena. ”Rodio se za jade Crne Gore i Crnogoraca. O zlu će nas crnome zabaviti”, govorio je Milan te prelomne godine kada se okuražio da ruši sve na čemu je do tada stajao.
Onako dugovrat i krakat odmicao je od vršnjaka sa kojima se baš nije družio. Bio je vele, dugoprst i blagoglagoljiv, spretan da prisvoji sve što se pod miškom ili u naručje moglo poneti.
Čuvena Šaćira Adžajlić, stara gatara mu je, po zahtevu majke, izlivala olovo. Bezuspešno. Kod nje su dolazili voljni i nevoljni, besni i bolesni, najčešće žene mukom i nesrećom porodičnom oprhvene. Rahmetli Šaćira mnogima je bila poslednja šansa ili zadnje utočište.
Jedni su je blagosiljali do zvezdanih vrhova uzdizali, ispod glasa da ih neko od ukućana članova partije slučajno ne bi čuo, drugi kojima po volji olovo nije prokazalo sudbinu od ”napretka” su najčešće klimali glavom i u bradu nerazgovetno negodovali.
Ni jedni ni drugi joj glasno ne izgovarahu ime. Šaćira je sve videla na olovu i pokušavala koliko je mogla da promeni sudbinu. Pošteno je svima govorila. Sve može do ove granice. Nisu joj verovali kada je govorila da je mnogo više u Božjim nego u ljudskim rukama.
”Ja kad bih mogla, da menjam sudbinu, moj Enez ne bi švercovao na sitno. Voljela bih da otvori dućan i begovski trguje, ali znam da mu je sudbina da švercuje i po malo šićari pa koliko mu Bog da”, objašnjavala je tvrdoglavom narodu mudra Šaćira.
Za njega je rekla, kada je izlila olovo,da mu je sudbina da krade i da mu od te bolesti nema leka. Majka imena stamenoga se po ustima udarila da ne jaukne.
”Ali se ne boj, utešila je Šaćira, tvoj sin će postati najveći glavar Crne Gore. Veći od ijednog dosad, moćniji i bogatiji od kralja Nikole. I znaj ove navike se nikada neće odreći i kad mu bude prelivalo, i preticalo preko svake mere. Neće se moći obuzdati da uzima i da nikome ne prizna i kada mu niz bradu siplje tuđa varenika”, uverljivo je govorila Šaćira zaneseno gledajući u sivu legiru reljefnog oblika tek okaljrnu lednom vodom.
Stari Lazar je gledao ćuteći, misleći na svoju muku, na mal u Jasenovom polju od koga vajde godinama nije video. Jagnje se ovce, jagnjići mu u proleće krepavaju. Mleko razlije i umesto kajmaka crvi se vataju.
”Šta će biti sa mojim stadom Šaćira?” upita zabrinuto.
”Nekome je suđeno da broji novce nekome da čuva ovce, moj Lazare, ajde da zakuvam po jednu kavu pa da ti salijem olovo od ovoga me znoj obli kano će obliti i Crnu Goru kad ovo momče stasa”, reče Šaćira stavljajući ibrik i spremajući žar za Lazarev mal.
Pročitajte još:
Sin Radovanov nije potekao iz podzemlja dje sam ruku na srce upoznao mnogo vise karakternih ljudi nego iznad zemlje,on je izlezen iz komunistickog jaja,preko pionira dje je bio predsjednik razreda i blagajnik koji je naplacivao vesele sveske,potom skojevac,a onda odrasli komunista.Iz Niksica je i Ratko Knezevic nekadasnji predsjednik tamosnje omladine poslev kum sina Radovanovog,poznati omladinac iz tog kraja je i Branko Cavor,strazar DPS/a.Niko nije bio talentovan kao mali Milo,on je jos kao mali primjetio onaj kamen od deset karata na Titovom prstu i rekao samom sebi da ce ga nadmasiti.Njegov talenat nije ostao nezapazen,znao je da ga pokaze u CK, i na drugim vidjenijim komunistickim mjestima.San o prstenu poceo je da postaje java onoga trenutka kada se prvi put zaposlio kada je postao premijer,to mu je bio prvi veliki transver u karijeri uz koji ide ogroman novac,talenat se isplatio i pruzila mu se sansa da pokaze svu njegovu raskos.Sve dalje uspone u njegovoj karijeri nijemo i sa odusevjenjem smo pratilii i jos uvijek pratimo,dostini je odavno odavno ogadio jer smatraju da je ugusio talenat drugima koji su nadareni,medjutim brojniji su oni koje jos uvjijek odusevljava njegova igra i harizma na terenu da su spremni da mu u svakom trenutku priskoce u pomoc kao uostalom i sada u najtezem dijelu njegove karijere kada su svakodnevne povrede pocele da ga pristizu,pa se znoji od bolova duzi nekako onaj vrat i ono mu se R nekako izduzilo.Sve u svemu Sacira nije omanula.
PLEMENITA SACIRA NIKADA NIJE OMANULA A U OVOM SLUCAJU POGODILA JE U SRIJEDU POSTOVANA KUCO STANISICA!NESTO KONTAM PA KONTAM DA BI U OVOM TRENUTKU NEKI BIZNISMEN U NIKSICE MOGAO POKRENUTI VABRIKU MARAMICA ZA DUPE I LICE UJEDNO!INOVACIJA BI BILA DA SU TO UNIVERALNE MARAMICE KOJE BI SE UPOTREBLJAVALE TAKO DA PRVO POCISTIS DUPE I ISTOM OBRAZ!TO BI U OVOM TRENUTKU PROLAZILO KAO HALVA A BOGOMI I NA EKOLOGIJI BI SE POZNALO I NARAVNO NA POVECANJU PRIVREDNOG RASTA OVE SATRAPIJE!NISICE BI BIO ZACETNIK NOVE INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE!
SJAJNO ,VRACA ME U DANE KADA SMO IGRALI FUDBAL NA MALOM STADIONU I KADA JE JEDAN OD NAJBOLJIH IGRACA BIO LEGENDARNI MURO ADZAJLIC! KAO DA JE DUH VREMENA DUNUO U NISICE ONAKO SJETNO I TOPLO ISPOD TRBJESE SA RANIM PROLJECEM PREPOJEN SA MIRISOM JORGOVANA !VRIJEME KADA SMO SE TUKLI U PARKU U FER TUCAMA I ZATIM SVI ODLAZILI U POSLASTICARNICU „MLADOST“NA „SPECIJAL“SA BOZOM ILI SAMPITE!ODLAZILI NA PLES U DOM JNA GDJE JE NAS PROESOR PEDJA MARTINOVIC SVIRAO EVERGRINE !VRIJEME LJUBAVI I NADE ,VRIJEME FERPLEJA !SKRIVANJA SA PRVIM LJUBAVIMA PO PARKU POD TREBJESOM I BEDEMU I ZAKLINJANJE U VJECNU LJUBAV!VRIJEME POSTENJA,LJUBAVI ,SIROMASTVA I NADE!DANAS SE PITAM ,DA LI JE TO SVE BILO TAKO ,ILI JE TO BIO SAMO SAN ,SAN MLADOSTI?SADA SA SVAKIM DOLASKOM U RAZBUCANI GRAD ,POGLEDOM NA RAZBUCANE ULICE I TRGOVE NA RAZORENA LICA I ZAMAGLJEN POGLED SVOJIH DRUGOVA NEKOM STALNOM STRAHU U NJIHOVIM PRICAMA OSJECAM DA JE GRAD DOZIVIO NEKU KATAKLIZMU ,NEKU SRASNU TRAGEDIJU!DA LI JE TO BILA POPLAVA /SLIVLJE JE UVIJEK PRIJETECE/,DA LI JE TO VELIKI POZAR,XSTRASNI VJETAR SA VOJNIKA LI KAKVA DRUGA BOZIJA KAZNA?NISTA OD TOGA ,MOJ GRAD JE RAZOREN POHLEPOM I BIJEDOM ONOG I ONIH KOJI NIKADA NIJESU VOLJELI OVAJ GRAD I OVAJ NAROD,KOJI SU BILI MAMINI I TATINI SINOVI U CRVENIM STRAMLAMA I SA PLAVIM KAPICAMA SA ZVIJEZDOM,TO SU UCINJELI ONI MISEVI KOJIMA SMO PUCALI „MACOLE“I OBIJALI KLEMPE NA SVAKOM KORAKU! SU UCINJELI ONI KOJI SU SE GRADOM PROVLACILI KAO SJENKE BJEZECI OD NASIH „COSKOVA“NA KOJIMA SMO GLUVARILI I SMISLJALI NOVE PODVIGE!TO SU URADILI ONI KOJI SU SA 16 GODINA „PRIMANI“U PARTIJU I SA KOJIMA SU NAS MAJKE PREMJERALE I GOVORILE „STO SE NE UGLEDAS NA SINA TOGA I TOGA!ON I ONI SU MRZJELI OVAJ GRAD JER SU U ONO VRIJEME U TOM GRADU BILI NIKO I NISTA I ZATO SU SE OVAKO NEMILOSRDNO OSVETILI I GRADU I NARODU DA BI POKAZALI DA SU NESTO/NISTA/!OVO JE OSVETA DJAKA U CRVENIM STRAMPLAMA SA CRVENIM KAPICAMA ZA PETOKRAKOM!BILO, NE PONOVILO SE!
E moj Bota šta osta od života
Prepuna sjećanja praznih nadanja
E moj Djikanee premudri strikane
Priče su naše predivom duše satkane
Bmx,,nisam ja Djikan ,Djikan je moj Veliki brat!
Imate sličan stil. Odličan si svakako bez obzira što nijesi Đikan. Dostojna zamjena za Velikog brata.
HVALA BMX!