Predsednica Centra za istraživanje javnih politika dodaje da su neredi, takođe, posledica tradicije agresivnog delovanja policije i razumevanja pravosuđa za takvo postupanje,
U SAD se u proteklih šest meseci u nekoliko navrata dogodilo da beli policajac ubije Afroamerikanca. Policajci su, po pravilu, bivali oslobođeni optužnice, što je izazvalo nerede i međurasnu napetost širom Amerike.
Na pitanje Tanjuga da li smatra da su ti incidenti pokazatelj tinjajuće rasne netrpeljivosti u SAD, Đurđević-Lukić je primetila da se rasne predrasude ne mogu iskoreniti za generaciju-dve i da se one manifestuju povremenim incidentima ovakvog tipa, kakvih je bilo i ranije.
Međutim, poslednjih godina, prema njenim rečima, u SAD postoje i dodatni faktori koji utiču na pojačanu osetljivost kako u pogledu rasnog pitanja, tako i kada je reč o odnosu građana i policije.
„Američku kulturu karakteriše tradicija lakog potezanja oružja i oštra kaznena politika, koja uključuje praktikovanje smrtne kazne i status zemlje sa najvećim brojem zatvorenika po glavi stanovnika„, rekla je Đurđević-Lukić.
Ona je navela da u američkim zatvorima kaznu služi oko 2,4 miliona ljudi, pri čemu je Afroamerikanaca skoro sedam puta više od belaca; u zatvoru je 4,8 odsto afroameričkog stanovništva i 0,7 odsto bele populacije.
„Istovremeno, postoji tradicija agresivnog delovanja američke policije prema manjinama od ere mirovnih i građanskih protesta 1960-ih, posebno u crnačkim zajednicama, što neretko predstavlja izvor, odnosno deo problema“, istakla je autorka knjige „Globalna politika SAD 2001-2012“.
Ona je rekla da je tradicionalni pristup policije, uz velika diskreciona ovlašćenja i oslanjanje na primenu sile, a posle perioda intenzivnijeg rada policije sa stanovništvom i zajedničkog rešavanja problema, sada delimično aktiviran pristupom „nulte tolerancije“, koji je zasnovan na agresivnom delovanju prema sitnim prekršiocima i čestim aktivnostima policije u javnom prostoru.
Pristup „nulte tolerancije“ posebno je, kako je podsetila, bio izražen u Njujorku, gde je poslednjih godina bio demonstriran čestim zaustavljanjem i pretresanjem građana, obično Afroamerikanaca, bez ikakvog povoda, čemu se u predizbornoj kampanji usprotivio sadašnji gradonačelnik Njujorka Bil de Blazio, što ga je dovelo u sukob s policijskim sindikatom.
„Ta politička dimenzija ovog problema dodatno komplikuje situaciju u najvećem američkom gradu nakon što je jedan policajac ugušio Afroamerikanca, a zatim jedan Afroamerikanac ubio dva policajca kao osvetu.
Ozbiljnost situacije je naglašena prisustvom potpredsednika SAD Džozefa Bajdena na sahrani ubijenog policajca“, istakla je Đurđević-Lukić.
Ona dodaje da su na policajce uticali i teroristički napadi od 11. septembra 2001. i pooštreno delovanje bezbednosnih struktura koje je usledilo, a, indirektno, možda i nezakonito postupanje, poput zatvora Gvantanamo ili malteretiranja i mučenja zatvorenika u Iraku.
„Drugi ključni moment su velika očekivanja Afroamerikanaca od predsednika Obame, koja nisu ispunjena“, rekla je Đurđević-Lukić, koja je i članica Saveta Centra za spoljnu politiku i Foruma za međunarodne odnose EPuS.
Ona je navela da je, kada je Obama novembra 2008. godine izabran za prvog afroameričkog predsednika SAD, za mnoge to bio dokaz da je rasno pitanje prevaziđeno, i u to vreme 56 odsto Amerikanaca je očekivalo poboljšanje međurasnih odnosa.
Na kraju prvog Obaminog mandata, međutim, situacija je bila potpuno promenjena: skoro 60 odsto ispitanika procenjivalo je da su rasni odnosi isti ili gori, rekla je Đurđević-Lukić.
Kako primećuje, Obama je, u nastojanju da prevaziđe podele i izbegne da mandat prvog crnog predsednika bude posvećen rasnim problemima, jedva govorio o tim pitanjima, i to uglavnom kada bi međurasni incidenti dobili na značaju u medijima.
Obama je, podseća, i sam priznao 2012. godine da su rasni odnosi još komplikovani i da on nikada nije ni smatrao da njegovim izborom Amerika ostavlja iza sebe rasnu podozrivost i ulazi u poslerasno društvo.
„Nedavni protesti se tako mogu sagledati kao posledica ukrštanja neostvarenih očekivanja Afroamerikanaca i agresivnog delovanja policije, koja ima velika diskreciona ovlašćenja i razumevanje pravosudnog sistema za njihovo praktikovanje“, zaključila je Đurđević-Lukić.
Podsetivši da, u doba ekonomske krize i globalne nestabilnosti, i u Evropi jačaju desni ekstremizam, ksenofobija i rasizam, predsednica Centra za istraživanje javnih politika je istakla da u SAD tome treba dodati i izrazitu socijalnu nejednakost i brojne manifestacije slabosti političkog i institucionalnog sistema.
U SAD se u proteklih šest meseci u nekoliko navrata dogodilo da beli policajac ubije Afroamerikanca. Policajci su, po pravilu, bivali oslobođeni optužnice, što je izazvalo nerede i međurasnu napetost širom Amerike.
Na pitanje Tanjuga da li smatra da su ti incidenti pokazatelj tinjajuće rasne netrpeljivosti u SAD, Đurđević-Lukić je primetila da se rasne predrasude ne mogu iskoreniti za generaciju-dve i da se one manifestuju povremenim incidentima ovakvog tipa, kakvih je bilo i ranije.
Međutim, poslednjih godina, prema njenim rečima, u SAD postoje i dodatni faktori koji utiču na pojačanu osetljivost kako u pogledu rasnog pitanja, tako i kada je reč o odnosu građana i policije.
„Američku kulturu karakteriše tradicija lakog potezanja oružja i oštra kaznena politika, koja uključuje praktikovanje smrtne kazne i status zemlje sa najvećim brojem zatvorenika po glavi stanovnika„, rekla je Đurđević-Lukić.
Ona je navela da u američkim zatvorima kaznu služi oko 2,4 miliona ljudi, pri čemu je Afroamerikanaca skoro sedam puta više od belaca; u zatvoru je 4,8 odsto afroameričkog stanovništva i 0,7 odsto bele populacije.
„Istovremeno, postoji tradicija agresivnog delovanja američke policije prema manjinama od ere mirovnih i građanskih protesta 1960-ih, posebno u crnačkim zajednicama, što neretko predstavlja izvor, odnosno deo problema“, istakla je autorka knjige „Globalna politika SAD 2001-2012“.
Ona je rekla da je tradicionalni pristup policije, uz velika diskreciona ovlašćenja i oslanjanje na primenu sile, a posle perioda intenzivnijeg rada policije sa stanovništvom i zajedničkog rešavanja problema, sada delimično aktiviran pristupom „nulte tolerancije“, koji je zasnovan na agresivnom delovanju prema sitnim prekršiocima i čestim aktivnostima policije u javnom prostoru.
Pristup „nulte tolerancije“ posebno je, kako je podsetila, bio izražen u Njujorku, gde je poslednjih godina bio demonstriran čestim zaustavljanjem i pretresanjem građana, obično Afroamerikanaca, bez ikakvog povoda, čemu se u predizbornoj kampanji usprotivio sadašnji gradonačelnik Njujorka Bil de Blazio, što ga je dovelo u sukob s policijskim sindikatom.
„Ta politička dimenzija ovog problema dodatno komplikuje situaciju u najvećem američkom gradu nakon što je jedan policajac ugušio Afroamerikanca, a zatim jedan Afroamerikanac ubio dva policajca kao osvetu.
Ozbiljnost situacije je naglašena prisustvom potpredsednika SAD Džozefa Bajdena na sahrani ubijenog policajca“, istakla je Đurđević-Lukić.
Ona dodaje da su na policajce uticali i teroristički napadi od 11. septembra 2001. i pooštreno delovanje bezbednosnih struktura koje je usledilo, a, indirektno, možda i nezakonito postupanje, poput zatvora Gvantanamo ili malteretiranja i mučenja zatvorenika u Iraku.
„Drugi ključni moment su velika očekivanja Afroamerikanaca od predsednika Obame, koja nisu ispunjena“, rekla je Đurđević-Lukić, koja je i članica Saveta Centra za spoljnu politiku i Foruma za međunarodne odnose EPuS.
Ona je navela da je, kada je Obama novembra 2008. godine izabran za prvog afroameričkog predsednika SAD, za mnoge to bio dokaz da je rasno pitanje prevaziđeno, i u to vreme 56 odsto Amerikanaca je očekivalo poboljšanje međurasnih odnosa.
Na kraju prvog Obaminog mandata, međutim, situacija je bila potpuno promenjena: skoro 60 odsto ispitanika procenjivalo je da su rasni odnosi isti ili gori, rekla je Đurđević-Lukić.
Kako primećuje, Obama je, u nastojanju da prevaziđe podele i izbegne da mandat prvog crnog predsednika bude posvećen rasnim problemima, jedva govorio o tim pitanjima, i to uglavnom kada bi međurasni incidenti dobili na značaju u medijima.
Obama je, podseća, i sam priznao 2012. godine da su rasni odnosi još komplikovani i da on nikada nije ni smatrao da njegovim izborom Amerika ostavlja iza sebe rasnu podozrivost i ulazi u poslerasno društvo.
„Nedavni protesti se tako mogu sagledati kao posledica ukrštanja neostvarenih očekivanja Afroamerikanaca i agresivnog delovanja policije, koja ima velika diskreciona ovlašćenja i razumevanje pravosudnog sistema za njihovo praktikovanje“, zaključila je Đurđević-Lukić.
Podsetivši da, u doba ekonomske krize i globalne nestabilnosti, i u Evropi jačaju desni ekstremizam, ksenofobija i rasizam, predsednica Centra za istraživanje javnih politika je istakla da u SAD tome treba dodati i izrazitu socijalnu nejednakost i brojne manifestacije slabosti političkog i institucionalnog sistema.