Сахрањена Ружица Сокић, дива српског глумишта

У Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду данас су сахрањени посмртни остаци глумице Ружице Сокић (1934-2013).

Претходно је одржано опело у присуству чланова породице, колега, пријатеља и поштовалаца вољене и цењене уметнице, а међу многобројним личностима из културног и јавног живота био је и Борис Тадић.

Испред капеле на Новом гробљу последњи поздрав глумици раскошног талента и племенитој особи нежне душе упутио је драмски писац Синиша Ковачевић.

Од звезде Атељеа 212 данас су се на комеморативном скупу у њеном матичном позоришту опростили в.д. директорка тог театра Ивана Димић, редитељка Ивана Вујић, глумци Горан Јевтић, Војислав Брајовић, Мира Бањац, Рената Улмански, Синиша Убовић, драмски писци Гордан Михић и Жарко Јокановић.

„Била је звезда Атељеа 212, а њена глума била је њена повлашћена стварност. Живела је за своје улоге и на олтар уметности полагале свој лични живот. Као да је имала три срца“, рекла је в.д. директорка Атељеа Ивана Димић.

Она је истакла да је „Ружица играла уверљиво и маестрално најразличитије жене, од сиромашне Булбулдерке, преко америчке малограђанке, до хероине Жанке, Чеховљеве Олге и Зоре Шишарке у комаду „Плеј Поповић“.

„Преосетљива и несигурна и после свих великих улога, признања и награда, на књизи коју је пре неколико месеци поклонила свом позоришту записала је: „Да ме не заборавите, воли вас Ружица“. Као да је тако нешто уопште могуће. Док постоји Атеље 212, док постоји позориште и глума, на том уметничком небу сијаће звезда Ружице Сокић“, рекла је Димићева.

Редитељка Ивана Вујић изјавила је да је имала част да са Ружицом ради 12 представа, међу којима и последњу на сцени Атељеа „Плеј Поповић“.
„Није била само звезда, него и пријатељ, а мени лично као млађа сестра, јер је целог живота остала она нежна девојчица од 12-13 година. Истовремено, одликовала ју је непоколебљива упорност да се мучи, што је суштина позоришта и живљења, која је потиснута у данашње лажно време“, рекла је она.
„Ружица је била истинита, жива, од крви и меса, муке и несигурности, патње. Она је кроз своју муку остварила свој сан. Зато је била величанствена, зато се осмехујемо када мислимо на њу“, истакла је Вујићева.

Глумац Горан Јевтић казао је да је Ружици Сокић глума „заиста била начин живота, а не само професија“ и да је на оба плана била пођеднако страсна.
„То што је одиграла дуго ће нас надахњивати. Целим бићем чувала је част и значај и лепоту наше, како је сама говорила, дивне али претешке професије. Приватно је била стидљива и зато је постала глумица, да то поништи, да пробије тај зид. Оно што је у животу видела као ружно паче, на сцени је постајало дивни бели лабуд“, рекао је он.

Јевтић је навео да су о њој писали: глумица домаћег аутора, рођена глумица, монахиња позоришта, народска глумица, нештедљива глумица, а да је о себи говорила „ја сам глумица из унутрашње потребе да побегнем од себе да бих била неко други, да полетим небу под облаке“.
„Нек ти је добар лет добра птицо“, поручио је он.

Драмски писац Гордан Михић подсетио је да је Ружица Сокић имала своје писце – Ацу Поповића и Брану Црнчевића, а онда им се крајем 60-их година прошлог века и он придружио.
„Имао сам утисак да нико други не би могао да одигра тако као она те девојке са периферије“, рекао је он, истичући како је њен велики таленат заблистао пуним сјајем у насловној улози представе, а затим и филма „Жута“.
„У златно доба Атељеа, златно доба српског филма и телевизије, била је својеврсни заштитни знак уметности тог времена, а наставила је да блиста и у следећим деценијама“, рекао је Михић.

Председник Удружења драмских уметника Србије опростио се од Ружице Сокић стиховима Волта Витмана „Збогом машто моја“.

Ружица Сокић је преминула 19. децембра у Београду. Дипломирала је глуму на Академији за позоришну уметност, остварила 180 улога у позоришту, на филму и телевизији. Објавила је књигу сећања „Страст за летењем“.

Добитница је бројних признања, међу којима награде Удружења драмских уметника Србије за животно дело „Добричин прстен“ и награде Удружења филмских уметника Србије за животно дело „Павле Вуисић“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: