Сајберхондрија – хипохондрија новог доба

Истраживачи су труде да пронађу начин за лијечење сајберхондрије – анксиозности због гуглања симптома одређене, често умишљене болести. Сајберхондрија није званичана дијагноза, већ игра ријечи и сматрају је хипохондријом модерног доба.

Све је више људи који користе „др Google“, тражећи симптоме и за најмању промјену, као што је на примјер играње ока. Па тако из знатижеље или иритације узроке траже на Google.

Различити бенигни узроци попут стреса, исцрпљеност, превише кофеина, нису забрињавајући. Међутим ту се претрага не зауставља, убрзо сазнајете да би играње ока могло да значи нешто много озбиљније.

Тада настаје паника. Остатак дана проводите на форумима, појединим сајтовима, читајући застрашујуће приче увјеравајући се да сте озбиљно болесни, преноси Science alert.

За многе овај циклус је постао уобичајен. Може изазвати анксиозност, непотребан контакт са здравственим службама и, у крајњем случају, утицати на наше свакодневно функционисање.

Недавно објављено истраживање је прво оцијенило да за ову појаву постоји рјешење.

Сајберхондрија је опсесивна брига о здрављу, која укључије тражење узрока болести на интернету. Неки тврде да је то једноставно модеран облик здравствене анксиозности. Али студије показују да чак и људи који се обично не брину за своје здравље, могу постати забринути након претраге путем интернет.

Симптоми сајберхондрије

Претјерано и пречесто тражење узрока болести које је тешко контролисати. Затим упорно тражење све лошијих симтома који доводе до анксиозности и губитка килограма услед убјеђења да сте заиста озбиљно обољели. Као последица претраживања долази до промјена које утичу на вашу свакодневницу.

Након истраживања тестови су показали да се сајберхондрија може искоријенити на неколико начина.

Прије свега особа треба да буде свјесна свог претраживања, да запамти када, гдје, колико често и шта тражи. Затим требало би то да прати неколико дана како би уочила знакове упозорења и ризична времена када ће се “заглавити” у претјераном претраживању.

Тада може да направи план да у то вријеме ради друге ствари умјесто претраживања симптома.

Потребно је да схвати како раде претраживања на интернет, да су алгоритми за веб претрагу “мистериозне звјери”и да врхунски резултати претраге нису нужно највјероватније објашњење за одређене симптоме.

Врхунски резултати претраживања често су клик-мамац – ријетке, али фасцинантне и застрашујуће приче о болести, зато будите паметни у вези са претраживањем.

Ограничите се на веб локације поузданих, висококвалитетних, уравнотежених информација, као што су веб локације којима управљају здравствене институције или оне које су написали медицински професионалци. Дакле, коришћење провјерених извора, који могу пружити информацију, али не и дати дијагнозу.

Држите се даље блогова, форума, изјава на друштвеним мрежама које вас наводе на размишљање о алтернативним објашњењима својих симптома.

Умјесто да претражујете симптоме одмах када осјетите потребу, одложите то мало и погледајте како се нагон за претрагом с временом смањује. А ако то не помогне, сусрет са љекаром или психологом је неизбјежан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: