Samo 103 reči za 108 stradalih sa Košara? Kako istorija tretira jednu od najvećih srpskih bitaka

Srpski Termopili, tako danas zovu Bitku na Košarama, najslavniju bitku u modernoj srpskoj istoriji, u kojoj je za 68 dana stradalo čak 108 vojnika prosečne starosti od svega 25 godina – a kojoj je, uprkos tome što važi za „novi Kosovski boj“, u udžbeniku istorije za osmi razred Zavoda za udžbenike posvećeno svega 103 reči.

Ne samo što ispada da svaki život položen za slobodu vredi manje od jedne reči, već mnoga deca zapravo, kroz osnovno obrazovanje, nikada i ne nauče šta Košare znače Srbima, budući da su informacije u kojima se ove herojske borbe pominju – obično date u pasusima koji su izdvojeni i označeni za „znatiželjnike“, odnosno, verovatno samo za one koji žele višu ocenu.

„Najteže borbe, s najviše žrtava Vojska Jugoslavije vodila je na karauli Košare između Peći i Đakovice, na Juničkoj planini (deo planinskog venca Prokletija, nadmorske visine preko dve hiljade metara) na graničnom prelazu prema Albaniji. Bitka je počela 9. aprila. Teroriste OVK je podržala NATO avijacija i redovna vojska Republike Albanije. Cilj napada bio je razdvajanje jedinica Vojske Jugoslavije u Đakovici i Prizrenu kako bi se izvršila kopnena invazija. Posle početnih uspeha Albanaca, 14. aprila, usledila je kontraofanziva VJ. Borbe su trajale sve do kraja sukoba na Kosovu, bez bitnijih promena. Prema srpskim izvorima poginulo je 108 pripadnika Vojske Jugoslavije, prosečne starosti 25 godina“, piše u udžbeniku čiji su autori Dragomir Bondžić i Kosta Nikolić, a u kome su još 103 reči „potrošene“ i da bi se opisale borbe na Paštriku, u kojima je stradalo 26 srpskih junaka.

A ako mislite da su 103 reči u ovoj knjizi malo za 108 položenih života srpskih „Obilića“, poraziće vas to što u knjizi istog izdavača koju su pisali Đorđe Đurić i Momčilo Pavlović, o Bici na Košarama nema – ni slovca.

I što su, u knjizi izdavačke kuće BIGZ, bitku koja je trajala 68 dana „sabili“ u svega 54 reči.

„Bitka na Košarama je vođena od 9. aprila do 10. juna na granici Srbije i Albanije. Vojska SR Jugoslavije suprotstavila se albanskoj Oslobodilačkoj vojsci Kosova koju su pomagale trupe NATO pakta i vojske Albanije. U bici kojom je jugoslovenska vojska sprečila kopnenu invaziju albanskih snaga na teritoriju Srbije poginulo je 108 vojnika Vojske Jugoslavije“, piše u udžbeniku koji su pisali Uroš Milivojević, Zoran Pavlović i Vesna Lučić, a u kome je, doduše prikazana i fotografija spomenika Tiboru Cerni koji je jedan od stradalnika sa Košara.

Deca koja koriste besplatne udžbenike fondacije „Alek Kavčić“, o Košarama uče iz udžbenika „ArhiKnjige“ koji je napisao Aleksandar Stojanović. U udžbeniku istorije za osmi razred koji ima 204 strane, srpskim Termopilima posvećeno je, za naše malo istraživanje, rekordan broj reči – „čak“ 122.

„Tokom trajanja NATO agresije na SR Jugoslaviju razmatrane su i mogućnosti kopnene invazije na njenu teritoriju. Najznačajnija bitka koja se odigrala na kopnu bila je ona za karaulu Košare, na jugoslovensko-albanskoj granici. Karaulu koju su čuvali uglavnom mlađi vojnici i oficiri VJ, napale su 9. aprila združene snage OVK, regularne vojske Albanije i NATO. Napadači su imali neprestanu artiljerijsku podršku i sadejstvo sa NATO avijacijom, dok su se branioci herojski držali, okruženi brojnim i nadmoćnijim neprijateljem. Pripadnici OVK uspeli su da osvoje samu karaulu, ali je linija odbrane jugoslovenskih snaga uspešno sačuvana, uz gubitak života 108 pripadnika VJ. U bici za Košare, kao i u drugim okršajima sa NATO silom tokom rata 1999.godine, mnogi pripadnici VJ iskazali su ogromnu hrabrost i samopožrtvovanje“, navodi se u ovom udžbeniku.

Uprkos tome što oni koji žele da se herojstva pamte, i dan danas pišu grafite „Ubacite u bukvare ljutu bitku za Košare, neka znaju srpski đaci gde su ginuli junaci“ – đaci o ovoj borbi danas, dakle, znaju jako malo ili nimalo.

Što i ne čudi, budući da izdavači nisu smatrali za shodno da junacima sa Košara koji su zaustavili kopnenu invaziju OVK terorista, posvete u svojim udžbenicima nešto više prostora. Na sve to, lekcija o Košarama obično se nalazi na samom kraju udžbenika i na red za učenje dolazi u periodima pripreme za malu maturu, u vreme kada je malo ko od osmaka zainteresovan da uči i saznaje nešto novo, već u tom periodu, istini za volju, najviše „otaljavaju“ gradivo.

Đorđe Bojanić, nastavnik istorije iz niške škole „Bu­banj­ski he­ro­ji“ jedan je od onih koji smatraju da je gradivo o Košarama koje je u udžbenicima na raspolaganju srpskim đacima nedovoljno, pa je tako sa veroučiteljem iz ove osmoletke, Dejanom Jovanovićem stvorio dokumentarac „NATO agresija 1999. – Košare“, koji je danas, nakon što je Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja odobrio da se ovaj dokumentarac koristi u nastavi, đacima prikazan prvi put.

„U nekim knjigama Košara ima, u nekim ih uopšte i nema. Ja na svojim časovima koristim udžbenik izdavača ‘Gerundijum’ u kome se bitka pominje, ali to je samo u nekoliko rečenica. Zato je i napravljen ovaj film. Bitka na Košarama je lekcija koja se uči krajem ili sredinom maja, ali mi smo danas, na godišnjicu početka borbi, pustili taj film deci. Jasno da im je to nepoznata tema, puni su pitanja. Neka od dece su već čula o Košarama, roditelji su im pričali, ali je to zaista vrlo mali broj učenika, tako da mi je gotovo neverovatno da se o tome ne zna“, ukazuje Bojanić.

Sagovornik RT Balkan, međutim, ističe da o Košarama u udžbenicima srpskih izdavača tek počinje da se piše, jer pre tri- četiri godine, u njima uopšte nije ni bilo mesta za ovu, jednu od naznačajnijih lekcija srpske istorije.

Trenutnu situaciju vidi kao pomak, jer, kada su se Košare našle u nastavnom programu, nastavnici imaju pravo da na časovima pričaju o junaštvu srpskih vojnika. Uprkos tome što je bitka u udžbenicima opisana samo u kratkim crtama, svaki nastavnik sada to može da obrađuje i nadograđuje- bitno je da je lekcija ušla u plan i program nastave.

Ili, kako se kaže u dokumentarcu koji su Bojanić i Jovanović pripremili: „Bitno je da se srpstvo budi i da se ne da da odu u zaborav svi oni koji su svoje živote dali za našu otadžbinu“.

Iz želje da đacima podrobnije objasni značaj ove bitke i junaštva, jer, kako kažu u ovom filmu, „zaborav je najteži zločin i prema potomcima i prema precima“, nastao je i dokumentarac koji je, već po prvom prikazivanju, izazvao dobre reakcije dece.

Kroz priču koja traje 50 minuta, učenike vode borac i junak sa Košara Darko Anđelković i penzionisani general-pukovnik Vladimir Lazarević. Priča je protkana naracijom Boška Kozarskog i kazivanjem pesnika dr Danila Vasojevića, brata junaka Ivana Vasojevića Jaguara, a sve je prikazano na deci razumljiv i prihvatljiv način.

RT Balkan