Samo da izdržimo
Samo da izdržimo do kraja, kaže dežurni srpski moralista. Ili da mremo, ili da živimo kako umemo, jadao se kroz stoleća. Samo da izdržimo prvih pet stotina godina na kocu, onda fakmajstore i Švabe, onda komuniste (progledale jamure), pasje lugove, i zidane mostove i kočevske rogove, potom fukaru i ološ postokunističku, idiote, mafiju, lopove, ubice…
Ili da izdržimo, ili da se selimo, prosica juče jedna idiotkinja u zadnjem jednopartijskom parlamentu u Evropi. Ako vam se ne sviđa, selite se – zasica sviripizda. Samo još malo da izdržimo, pa ćemo se seliti. U našem slučaju– slučaju Srba u Crnoj Gori – možda već važi okrenuta krilatica: evo sam se vratio koliko me noge nose. Kome se vratio. Sebi.
I kad bih se selio, na put ne bih poneo sebe, jer, opet, kaže mudrac odakle izranja zvijezda: ko ponese samog sebe, svaki je put težak. Ja sam sebi najteži prtljag. Vreća praha. Oni koji nas podsjećaju na selidbu, zaboravljaju da cijelo stado živi u svakoj ovci. Zato osjetljivo srce moje uvijek nosi pomalo mizantropije. Ima melanholičnih osoba, ima melanholičnih seoba, i ima seoba kroz oluju. Uz put čuje se – ideš li, rode. Idem, idem.
Uostalom, da li je onaj moralista – nemoralan. Iako nijesam moralista, priznajem – tuđe muke teško podnosim. Elem, po tome se Srbi i razlikuju od posttranzicionog đubreta. Ako vam se ne sviđa, selite se. Po mom osećanju, stoici su moralniji od moralista. Samo će stoik reći kako treba da podnesemo (dakle izdržimo), samo sadašnjost. Moralista govori o prošlosti, utopista o budućnosti, neko o noći, neko o danu, i redom. Zato je, međutim, tačno da je Srbin iz Crne Gore sto puta moralniji od svakakvog crnogorca. Baš se dobro znamo. (Malo je falilo da na početku drugog pasusa opsujem NATO). Ali, mudriji sam nego što izgledam.
Nuto đavla. Možeš se seliti iz svoje kuće. To se na Balkanu samo Srbima kaže. To je i jedina srpska riječ koja je preživjela, i koja se vije i čuje po Kosovu. Juče se čula i ovdje. To mogu da kažu samo oni koji se plaše sopstvene sjenke. To mogu da zaume samo oni čija se i sjenka njih plaši. Zato ni ona sviripizda ne cepidlači.
I ja velim – samo da još malo izdržimo. Ali, šta ako mi padne mrak na oči, šta ako pukne kolan svečevoj kobili, i okrenu kola niza stranu. Šta, onda? I ja ću uzeti batinu sa ove moje strane, i eto me, selim se tebi u hajduke. Eto me sa batinom uz Bulevar revolucije.
Sa Dalekog Istoka davno je na ćilimu dolelujala jedna viša moralnost koju nikad nismo mogli da pojmimo. Čitamo: „Uvijek imamo dovoljno snage da podnesemo tuđe muke“. Poštovani publikume, dobro vam prenosim – tuđe muke! Jedini koji bi imao snage, i morala da razumi ovu moralnu krilaticu, jeste vojvoda Marko Miljanov.
P. S.
Po nepisanom pravilu, melanholici su čitači, i teško pišu. Međutim, za divno čudo, ovo sam lako napisao – ne bih se još selio jer me žulja cipela.
Stojke, prvo cemo malo da je popalimo, nagaravimo pa onda ako je ni tada ne oslobodimo cemo se selimo kod naših u Leskovac i Vranje.
Moskovljani su voleli bre svoju Moskvu pa su je nagaravili da ne pada francuzima u ruke. Jel tako?
Nećete se smejati i trljati ruke od sreće, nećete se širiti preko srpskih imanja samo zato sto imate silu a nemate obraza. Živi bili pa vidjeli. Sve cemo popaliti iza sebe, kad ne valja nama neće ni nama. Još niste svjesni sto radite, a kasno ce biti kad shvatite, sve vam po spisku!
Ako nama koji zivimo u CG ta drzava odgovara – a vama ne odgovara – zasto postavljate to pitanje?
Ne ocekujete valjda da se mi – koji koji volimo ovu drzavu – selimo iz nje – zbog vas koji je mrzite?
Naklon i za Bećira, za njegovu lekovitu lakoću slovoslaganja, i za dobrodeteljnog Batu, za njegovu sveprisutnu težinu podnošenja srpske muke i nesreće, a istovremena je iskričavost radosti patnje kojom krst svoj nosi, i sani radi poruke…Blagorodni ste sestre i braćo!
uzdravlje, brate Zorane
…“Na neki čudesan način svi ovi problemi sadržani su uApokalipsi. Apokalipsa – to je na kraju krajeva, priča o sudbini. O sudbini čoveka koji je, kao Ličnost, neodvojiv od društva. Kada priroda spašava vrstu od izumiranja, tada životinje ne osećaju dramu postojanja, opstanka. Pošto čovek bira sam svoj put zahvaljujući slobodi volje, on ne može da spasi sve ljude, nego može da spasi samo sebe. Baš zato on može da spase druge. Mi ne znamo šta je to ljubav, mi se sa užasnim omalovažavanjem odnosimo prema sebi samima. Mi nepravilno shvatamo šta znači voleti samoga sebe, čak se i ustručavamo od ovog pojma. Zato što mislimo da voleti samog sebe znači biti egoista. To je greška. Zato što je LJUBAV – ŽRTVA. U tom smislu, da je čovek ne oseća – ovo može da primeti sa strane treće lice. I vi, naravno znate ovo, jer je rečeno: ljubi bližnjeg svoga kao samoga sebe. To jest, voleti samoga sebe kao da je osnova osećanja, merilo. I ne samo zato što je čovek postao svestan sebe i smisla svog života nego takođe i zato što uvek treba počinjati od samog sebe…“
Tri livade, nigde lada nema
https://www.youtube.com/watch?v=SW7JgRdtMzw
Ni sumnjao nisam, Bato, da Vam je Tarkovski blizak srcu…
+Naša vera, „Vera naša, vera slavna, vera pravoslavna“, pesma Sv.Vladike Nikolaja Velimirovića, izvodi Ivana Žigon sa horom
https://www.youtube.com/watch?v=iiUQZSwK7uY
Da porucim „sviripizdi“:Seliti se necemo!!! O slobadjati se hocemo!!! Nju i njene cemo iseliti ali iz parlamenta!!!!
Milo već otputovao u Dubai.
Lepa Lelo, Točak
https://www.youtube.com/watch?v=ZpZcFxACNng
…“Zato se naš autokolonijalni kulturtreger ponaša kao đavoimani kada se javno pomene zaštita ćirilice, a posebno kada na tu pomisao dođe neko u državi ili u ustanovama kulture. On ripa od bola jer ga peče i sama pomisao da Srbi do kraja naredne decenije neće zaboraviti ćirilicu, pa da njega, beogradskog i novosadskog Evropljanina, i dalje mogu da progone ta grozna slova, podsećajući ga na sve što se trudio da uništi, na sve što je progonio sa strašću, ali i tiho, mudro, računajući na našu poslovičnu nebrigu i na plitkoću pameti kada je reč o kulturi i tradiciji….“
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/kako-izazvati-krik-kulturrasiste/#
u poređenju sa Svetom, naši autošovinisti su tanjež,
…“bolji i viši pođoše boljijema i višijema…“
u svakoj šali ima malo šale, ko onaj vic kad fali Evropu, pa adut… “ a šibicari im koriste tri mačeta i lavor… đe Evropa, đe smo mi…“
nego,
Babaroga, Ljubivoje Ršumović
Ima jedna pećina stroga
U kojoj živi baba Roga
A ja sam valjda razumete
Jedno veoma hrabro dete
Pa sam rešio upravo stoga
Da joj pokažem njenog boga
Ali valjda znate i sami
Baba Roga se krije u tami
Nosim joj limun, nudim joj krušku
Al’ ona ni da pokaže njušku
Da li postoji il’ ne postoji
Uglavnom, ona se mene boji.
http://decijisnovi.com/pesma-27
https://www.youtube.com/watch?v=D1El-PV-cFc
…“Stavljajući po strani (u najmanju ruku čudnu) ideju premijera da protestantsku etiku propagira narodu suštinski pravoslavnog etosa, potoje dublji razlozi za obazrivost. Naime, Veberova ideologija može biti veoma destruktivna, pogotovu u slučaju manjih nacija…“
https://stanjestvari.com/2017/06/12/rad-rada-radi/#more-38974
Amon Goth – Sniper Scene
https://www.youtube.com/watch?v=NKSuTtqEjIw