Само небо је граница за Балет Српског народног позоришта

Балет Српског народног позоришта у Новом Саду ове године слави седам деценија трајања. Обележавање ове годишњице почели су 7. марта изложбом балетских фотографија која је обухватила представе настале у последњих 20 година. Аутори поставке су др Милена Лесковац, театролог СНП-а и мр Ивана Илић Киш, уредница издавачке делатности СНП-а. У плану је било да за дан СНП-а, 28. марта после свечане академије, ансамбл Балета премијерно изведе дело „Охридска легенда” Стевана Христића у кореографији Владимира Логунова. Због новонастале ситуације балет „Охридска легенда” биће представљен новосадској публици после окончања пандемије и ванредног стања.

Давне 1950. године тадашњи управник СНП-а Јован Коњовић и Маргита Дебељак одржали су аудицију на којој су примљена 24 члана фолклорне групе уметничког ансамбла Централног дома ЈНА у Београду под вођством Марине Олењине. Био је то, уједно и почетак рада Балета СНП-а. Први шеф, кореограф и педагог балетског ансамбла била је управо Рускиња Марина Олењина, поникла на традицији класичног балета, а прва представа „Шехерезада” Н. Римског Корсакова.

Шта се променило у овом ансамблу од времена Маргите Дебељак и Марине Олењине питали смо Тонија Ранђеловића, директора Балета СНП-а.

– Марина Олењина, наша мајка Балета, почела је бајку коју живимо све ове године и поставила нам стандарде по којима радимо, стварамо, уживамо, наравно и суочавамо се са проблемима које живот носи. Од самог почетка, група ентузијаста и љубитеља игре остала је до данашњих дана међу највећим и најзначајнијим именима света балета, имена која улазе у енциклопедије српског и светског балета. Самим тим представљају смернице ка квалитету и остварењима која се раме уз раме носе са светским сценама. Веома је важно наставити рад на темељима Ваганове школе који су основ балета у свету и ништа мање и код нас – каже Ранђеловић, и открива које су, према њему, преломне тачке у историји војвођанског балета:

– Најзначајнији тренутак је, свакако, прва дипломирана генерација будућих балетских уметника. Годину дана пре оснивања Балета СНП-а оформљена је Балетска школа у Новом Саду, те је са сигурношћу њена улога веома важан допринос стварању нашег ансамбла. Као прва дипломирана генерација питомаца Балетске школе, Балет СНП-а улази у потпуно другу димензију и обухвата оквире професионалног изражавања. Већ 8. јануара 1955. премијерно излази прво велико класично дело „Лабудово језеро” Петра Иљича Чајковског са првом дипломираном генерацијом Балетске школе, док се годину дана касније ансамбл Балет отвара и према модерним погледима премијером представе „Лопов” Гаспара Р. Планкета. После тога: само небо је граница за Балет СНП-а.

До изласка балетског уметника на сцену, дуг је пут. Ко су данас водећи новосадски балетски играчи, односно каквим потенцијалом располаже ансамбл Балета СНП-а?

– Велики рад, труд, љубав, одрицање, улажу се у наше балетско изражавање. Са сигурношћу могу да кажем да је у првим редовима наша примабалерина Ана Ђурић, која има фантастичне могућности и то несебично примењује на сцени, што наша публика јако цени и воли. Доказ томе су многобројне награде као и препуне сале праћене овацијама. Исто тако у успону је млади уметник солиста Милан Иван који великом брзином стасава у запаженог првака. Његово време тек долази. Наравно, ту су и већ афирмисани Андреј Колчерију дугогодишњи првак Балета, као и већ дужи период солиста Самјуел Бишоп. То су дивни уметници, а њима бих још придружио солисте Катарину Кљајић, Лану Стојановић, Давида Груоса, Милену Кркотић, Олгу Аврамовић и друге, списак је дугачак. У суштини, комплетан ансамбл Балета СНП-а је фантастичан.

Тони Ранђеловић, поред тога што руководи ансамблом Балета СНП-а, и сам је обележио деценије рада. О томе колико је сати проведених у пробној сали иза њега, шта је пресудило да за свој уметнички израз изабере балет, каже:

– Кад пре прође 30 година! Па и 33, могу да кажем да сам у Балету проживео божанствен период, живим га и даље и живећу га док год будем жив. Опасан је тај „балетски вирус”. Препоручио бих га свима. Веома сам волео да радим на припремама представа. Много времена сам провео у балетској сали, као и на сцени. Тај живот је нешто чаробно, јесте и прилично тешко физички, али о томе уопште не размишљате, већ само тежите савршенству.

Дивно му је, наглашава наш саговорник, када посматра младе колеге док стварају уметност покрета, глуме, док се труде и уживају док раде. То га испуњава, јер више није у могућности да то доживљава као они. Воли када види да су задовољни и насмејани. Тада се и сам добро осећа, јер му пружају сазнање да су сви на добром путу.

– Једноставно, љубав према балетској умјетности је толико јака да вас држи цијели живот – закључује Тони Ранђеловић.

Политика

Прочитајте ЈОШ:

Бијенале архитектуре у Венецији одложено за следећу годину

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: