Шампањац и (о)позиција

Пише: Драгана Мијушковић

Историјски дани за квазиопозицију, постали су дио оног против чега су се борили протеклих година. Како само лако поклекнуше и нађоше се на истој таласној дужини са оном истом влашћу против које су се тако грчевито борили, заклињући се својим гласачима да никад неће бити дио тог филма јефтине продукције а скупих последица. Авај, испадоше гори него ови на власти, бар код њих ништа ново нема задњих 25 година, лажу народ и краду гласове.

Мени као обичној грађанки која посматра ову шараду најсимпатичније је сазнање да су потписали декларацију да неће правити коалицију са владајућом партијом ни прије ни послије парламентарних избора само пар сати након што су потписали споразум о томе да уђу у Владу исте те партије. Ох, како није Живко Николић жив. Демос, УРА, а и ово пренемагање СНП-а били би му непресушни извор инспирације, какве би све он филмове и серије снимио, но му режимска телевизија не би дала право приказивања, са или без Рутовићке сасвим свеједно.

СДП како знамо сам је гласао неповјерење Влади, а сад у ту исту Владу поново улази. Како ово другачије назвати него врхунац лицемјерства. Боже, како се све брзо заборави, како више увреде не боле попут оне „ битанго“ како премијер назва млађаног Абазовића. Не, сад не боле кад се смијеши фино мјесто у Влади. Даниловић је достигао врхунац. Да ми га је питати за овај његов „подвиг“ у овој Страдалној седмици, како се може кроз етичке дисциплине објаснити? Која је ово (не)етичка дефиниција коју је као студент научио на Одсјеку за Философију у Никшићу, јер Даниловићу, овоме нас нијесу учили!

И док се уз шампањац прославља потисивање Споразума, народ и гласачи ове опозиције осташе кратких рукава, њихово повјерење је изневјерено до границе срамоте. Гледајући слике по порталима како се смијеше подсјетили су ме на стих из староградске пјесме – „ево банке цигане мој, цигане мој свирај ми ти…“ Таман тако, ДПС ће опозицији бацити неко министарско мјесто и да се ето каже да је у ЦГ толика демократија да су и Срби заступљени у власти, ( мислим на господина Даниловића), а на конту тога иста власт ће наставити кроз Лењинову максиму: „Повјерење је добро, али контрола је боља“. Наравно, не контрола по дубини о којој се ових дана говори, већ контрола механизама за крађу избора и изигравање народне воље. ,,Опозиција“ која је потписала овај споразум само је нови шраф у том механизму.

Смијешни сте ако вјерујете да ће овај Споразум спријечити крађу на наредним изборима, па он управо и даје пун легитимитет ДПС-у да спроводи оно у чему је најбољи, а то је крађа гласова. Питам се коме ћете се после жалити и коју ћете тада политику водити, но није ни октобар тако далеко.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: