Шампиони

Пише: Емило Лабудовић

Стрепио сам, жив нијесам био. Треперио сам као лист јасике на вјетру ноћнику, дрхтао као школарац пред писмени из матеатике и чекао. Чекао да се огласи премијер и да јави. И јавио је, славодобитно: Црна Гора је опет ШАМПИОН!!! И то не више „тигар са Балкана“, првак у трчању на дуге стазе до Европе, најбрже растућа економија, најдемократскија, најслободија, нај ово, нај оно… Црна Гора је ШАМПИОН СВИЈЕТА!

Прва и једина земља на свијету која је побиједила корону. Оно што још увијек није пошло за руком велесилама као што су Кина, Америка, Русија, Њемачка, Италија, Француска (о „ боранији“ са Балкана је испод части и говорити), успјело је нашем НКТ, тајанственом тијелу које је, попут мистериозних масона, илумината, исусоваца, итд, стукла корону до ногу.

А ШАМПИОН свијета је увијек неко ко изазива завист и жељу да буде срушен са пиједестала. Та пошаст, наравно, не мимоилази ни ШАМПИОНА свијета са Балкана. Нема дана када му душмани не приреде неку поганштину, неки чин чисте злобе. Запале заставу, окрече зид, разбију таблу, нагрде фасаду, опсују преко Фејсбука… углавном не дају ока склопити. Али, ту је увијек будни премијер, још буднији предсједник са марамицом, па Милутин, па Веселин, па Мевлудин… све до Бобана, Јефта и Мирановићке. А кад они посустану, ето Ивана Малог и Богдана још мањег, да подвикну и запријете.

А на ШАМПИОНА углавном насрћу неупућени, заведени, плаћени, насрћу опозиционари, свештеници… насрћу у корист „зна се когаби за чију корист“. Насрћу четничке хорде које, гле чуда, нијесу са Равног лаза већ директно са Равне Горе и које предводе „војвода Андрија“ и „Ристо сотона“, са Врховним штабом у Београду.

А на бранику ШАМПИОНА су, такође се зна, потомци партизана на чијем челу су… е, ту је већ повећа гужва. Академици Радоњић и Пулевић, књижевници Поповић и Николаидис, „борци“ Симовић и Љумовић са све Драганом Митовим, са Штабом у Бриселу. Рекло би се, нормална и поштено пресликана линија фронта још из оног рата који, изгледа код нас још траје, мада има ту једна нелогичност. Ондашњи четници су преферирали Запад и „савезнике“, садашњи навијају за Исток и Русију, ондашњи партизани су гинули уз и за Русију а наследници им главачки завршише под НАТО кишобран!? Али ШАМПИОН је ШАМПИОН и њему се у зубе (и џеп) не завирује.

Али, кад се иронија времена у којем је ШАМПИОН шампион замијени трезвенијим погледом, све ово језиво личи на дешавања из четрдесетих година прошлог вијека. На успон једног од најмрачнијих наслеђа људског рода. Јер, оно „Дојчланд ибер алес“ и ово „Да је вјечна и е, вива“, или Монтенегро или Црна Гора личе једно на друго као јаје јајету. Као што (с)личи Ранкова рука на срцу Фиферовој у зраку. Као што, ако само изузмемо „жуту траку“, (с)личе Срби у Црној Гори Јеврејима из Рајха. Као што „производња“ непријатеља Аријеваца (с)личи даноноћној производњи непријатеља Црногораца. Као што Гебелсова пропагандна машинерија (с)личи на којевитезању и ламентирању са Јавног о угрожености смјера и хода шампионским путем.

Можда је поређење превише „радикално, равногорско, патријаршијско и српско“, али кад се у једној средини побркају лончићи, кад се погубе историјски и орјентири времена, кад се замијене стране и побркају циљеви и идеали, сваки исход је могућ. Као што је врло могуће да нека аветиња из АНБ брлога умјесто на плочу насрне на нечији живот из „друге“, било чије, колоне. А кад се у „балканској крчми“ погасе лампе, зна се шта бива. Макар та „крчма“ била и у земљи која је неприкосновени ШАМПИОН свијета у побјеђивању свега и свачега. Па и себе.

Прочитајте још:

Марковић: Окупљања омладине 21. маја нису била епидемиолошки ризик, о наставку литија неки други пут

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: