San sam s radošću na oči nanosio i buđenju se kao drveće radovao: Pero Zubac – Dok sam te imao
Jezik sam ptica razaznavaoi tajne ptičije odgonetaobiljke sam razumeo, i u noćima prepisivao razgovor trava, tolike sam pesme ispisaop repisujući rukopis vetra...
Dok sam te imao
Jezik sam ptica razaznavao
i tajne ptičije odgonetao
biljke sam razumeo, i u noćima
prepisivao razgovor trava
tolike sam pesme ispisao
prepisujući rukopis vetra
uz more, u noći, u planini
tolike nevoljnike saslušati umeo
i činiti im male radosti
bez napora, bez sebičnosti imalo
tolike sam dobrote i plemenitosti
umeo u druge utkati
a da i preveć ostane u meni
san sam s radošću na oči nanosio
i buđenju se kao drveće radovao
dok sam te imao…
*
Pero Zubac
ILIJA LAKUŠIĆ, RECIMO, JE GENIJE ZA OVOG PERU. ALI ZA SRPSKE PISCE IZ CRNE GORE, IZGLEDA NEMA MJESTA NA OVOM PORTALU – ČUDNO !?