Санкције нису Свето писмо, само Црна Гора ћути

Европска унија је одлучила да уклони четири руска држављанина са своје листе санкција након што је Мађарска запријетила блокирањем обнове рестрикција које су биле усмјерене на више од 2.000 појединаца.

На захтјев Мађарске, из санкционог списка су уклоњени Гулбахор Исмаилова – сестра узбекистанско-руског милијардера Алишера Усманова, Вјачеслав Моше Кантор – руски олигарх и велики акционар компаније „Акрон“, Михаил Дегтјарев – руски политичар и министар спорта и Владимир Рашевски – руски бизнисмен и бивши директор компаније „Eurochem“.

Мађарска је првобитно захтијевала уклањање осам имена, укључујући Михаила Фридмана и Петра Авена, али ти захтјеви нису прихваћени.

Ове санкције, које укључују забране путовања и замрзавање имовине, морају се обнављати сваких шест мјесеци уз једногласну сагласност свих 27 чланица ЕУ. Мађарска, под вођством премијера Виктора Орбана, често је покушавала да ублажи мјере против Москве. Њени најновији захтјеви изазвали су забринутост међу другим чланицама ЕУ да би Будимпешта могла блокирати продужење економских санкција против Русије у јулу, које укључују замрзавање стотина милијарди руских државних средстава у Европи.

Европска комисија је нагласила да њихов режим санкција „поткопава“ способност Москве да води рат, али није коментарисала појединачне случајеве. Тренутно, на санкционој листи ЕУ налази се скоро 2.400 имена.

Михаил Дегтјарев, један од уклоњених са листе санкција, именован је за министра спорта Русије прошле године након што је био гувернер Хабаровског региона на далеком истоку земље, који је претходно био погођен масовним протестима.

Ове промјене у санкционој политици ЕУ долазе у тренутку када се блок суочава са изазовима у одржавању јединственог фронта против Русије, посебно због различитих ставова чланица попут Мађарске.

Сада је сасвим јасно да када су интереси у питању ни санкције нису свето писмо. Само се Црна Гора уопште не бори да умањи штету коју има због увођења санкција Русији. Познаваоци прилика у ЕУ тврде да има довољно простора да наша држава тражи одштету, али она то не ради. Подсјетимо, Црна Гора се, након почетка сукоба у Украјини, придружила свим рестриктивним мјерама Европске уније против Русије, укључујући девет пакета индивидуалних и економских санкција. Ове мјере обухватају замрзавање имовине, затварање ваздушног простора за руске авионе, забрану емитовања руских државних медија, као и санкционисање бројних руских званичника и олигарха.

Примјена санкција имала је значајан утицај на црногорску економију. Компанија „Плантаже“, највећи црногорски произвођач вина и ракија, изгубила је руско тржиште, што је резултирало годишњим губитком прихода од око три милиона еура. Такође, смањење броја руских туриста, који су традиционално чинили значајан дио посјетилаца, довело је до пада прихода у туристичком сектору. Економски аналитичар Давор Докић је у више наврата истакао значајне економске губитке које је Црна Гора претрпјела због увођења санкција Русији. Он је навео да је драстично смањење броја руских туриста резултирало годишњим губитком од око 500 милиона евра. Такође, Докић је процијенио да је укупни губитак због санкција премашио двије милијарде евра.

Поред тога, раст цијена енергената на глобалном тржишту додатно је оптеретио црногорску економију, повећавајући трошкове увоза и животне трошкове грађана. Иако је Влада остварила добре резултате у борби против инфлације, одржавајући је на око 3,3 одсто годишње, предвиђа се да ће ови изазови додатно тестирати економску стабилност земље.

Извор: Барски портал

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: