SANU i rezolucija o Srebrenici: Glasno ćutanje

Najviša naučna i umetnička institucija u zemlji Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) nije se izjasnila o Rezoluciji o Srebrenici koja je juče usvojena u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija prostom većinom glasova sa 84 „za“, 19 „protiv“ i 68 uzdržanih.

Iako se radi o jednom od pitanja od velike nacionalne važnosti, a zbog kojeg je Srbija bila angažovana u snažnoj diplomatskoj aktivnosti, SANU je, za razliku od Srpske pravoslavne crkve, ostala po strani. Nije se uključila u napore čiji je cilj bio da se ukaže na nepravednost stavljanja žiga genocida na srpski narod, podele koje će ovakva rezolucija izazvati, i već izaziva, u regionu, proceduralne akrobacije i zaobilaženja pravila kako bi ovaj dokument uopšte stigao do Generalne skupštine UN.

Akademik Kosta Čavoški kaže za RT Balkan da lično smatra da je SANU trebalo da se izjasni o ovom pitanju.

„Ali većina ljudi izgleda nije sklona da se takvim ili sličnim povodom oglašava. Ja sam recimo u Akademiji postavio pitanje povodom francusko-nemačkog plana, ali to prosto nije prošlo. Skoro je jedan kolega isto to pitao na jednom sastanku. Neko je nešto rekao, uključujući i mene, ali od toga na kraju ništa nije bilo“, kaže Čavoški.

On dodaje da SANU jednostavno nije sklona takvim izjašnjavanjima.

„Moji su razlozi da akademija treba o tome da se izjasni, ali drugi to ne prihvataju. Ne znam šta su razlozi tih drugih. Nema tu nekog glasanja, neko pokrene neko takvo pitanje, pa se povodom toga kaže da neka komisija treba to da razmotri, pa se ona nikad ne sastane… Nije to baš tako da se glatko odbije“, navodi Čavoški.

Naš sagovornik ukazuje i na (ne)izjašnjavanje SANU oko pitanja Kosova i Metohije.

„Bio je skup o KiM u SANU, njega sam ja organizovao, ali to su sve pojedinačna istupanja. Svako ima svoj stav, stavovi su jako dobri, ali se ne mogu pripisati akademiji kao instituciji, skupnom telu. Niko nije protiv toga da se to razmatra, ali SANU nije sklona da kao telo zauzme stav“, kaže Čavoški.

Na pitanje da li bi to trebalo da se promeni kako bi SANU bila vidljivija i prisutnija u javnosti kada su u pitanju važne nacionalne teme, odgovara: „nisam više siguran“ i dodaje da je akademija jednostavno takva.

„Da li se Univerzitet u Beogradu o tome izjašnjava, a valjda smo slični, i oni su jako moćna ustanova. Imaju mnogo više profesora, akademika je svega nešto preko sto“, ukazuje Čavoški.

On napominje da je lično više puta govorio i iznosio svoj stav pre svega o pitanju Kosova i Metohije, ne samo o francusko-nemačkom planu, već i o Briselskim sporazumima.

„Govorio sam o tim sporazumima od Borka Stefanovića, preko Ivice Dačića. Dačić je izvukao KiM iz nadležnosti Saveta bezbednosti i predao u nadležnost Evropske unije što je bila katastrofalna greška. To su velike nacionalne stvari, od istorijskog značaja“, ističe ovaj akademik.

Dodaje i da ne smatra da je pitanje rezolucije o Srebrenici te težine, ali ukazuje da jeste važno.

„Važno je jer je to pokušaj da se Srbi kao narod ponize. Po mom sudu, rezolucija je neobavezujuća i sem tog lošeg stava u međunarodnoj javnosti ne vidim da će biti nekih dramatičnih posledica. To je pogubna stvar, pogotovu zbog toga što zapravo uopšte nije bilo genocida, o tome sam i pisao. Pisao sam veliku knjigu i na engleskom i na srpskom o suđenju Radovanu Karadžiću gde pored ostalog detaljno analiziram šta se desilo u Srebrenici i posle toga. To nije bio genocid“, zaključuje Čavoški.