Саша Борета тражи да изађе из затвора

Осуђеник Саша Борета тражио је да га суд пусти из затвора до коначне одлуке Врховног суда у предмету за убиство полицијског функционера Славољуба Шћекића. Један од осуђених за убиство которском Основном суду послао је захтјев да му се укине притвор.

То је учинио након што је Уставни суд крајем јуна утврдио да је у поступку вођеном због убиства инспектора Шћекића било много пропуста, због чега је и укинута пресуда Врховног суда изречена 20. октобра 2015. године којом је Будванин био осуђен на 30 година затвора.

Предсједник Основног суда у Котору Бранко Вучковић, казао је “Вијестима” да је одбио његов захтјев. Његову одлуку укинуо је подгорички Виши суд, који је поступао по жалби Боретиног адвоката Драгољуба Ђукановића.

“У поступку по жалби пуномоћника осуђеног С. Б., укинуто је рјешење Основног суда у Котору којим је одбијен као неоснован захтјев да се осуђени С. Б., пусти на слободу. Истим рјешењем одређено је да се списи предмета доставе предсједнику вијећа овог суда који је судио у првом степену у предмету, на надлежност”, објаснила је самостална савјетница за односе са јавношћу тог суда Аида Музуровић.

То значи да ће о укидању притвора Борети одлучивати предсједник Вишег суда Борис Савић, а о његовом захтјеву за прекид казне суткиња специјалног одјељења тог суда Биљана Ускоковић.

Предсједник Основног суда Котор “Вијестима” је објаснио да је 18. јула донио рјешење којим је као неоснован одбио захтјев адвоката Ђукановића да Борету пусти на слободу.

“Списи предмета се налазе у Вишем суду у Подгорици од 29. 07. 2019. године ради одлучивања по жалби на ово рјешење, поднесеној од стране адвоката Драгољуба Ђукановића”, казао је Вучковић.

Борета, Љубо Вујадиновић, Љубо Биговић и Милан Чила Шћекић осуђени су на по 30 година због убиства полицијског функционера 30. августа 2005. године.

Укинутом пресудом Алан Кожар осуђен је на шест година и два мјесеца робије због бомбашких напада на градилиште садашњег хотела “Сплендид”. Одлука о том поступку сада треба да донесе Врховни суд, ком је предмет враћен како би провјерили дио доказа на основу којих је изречена осуђујућа пресуда.

Више правника је раније објаснило “Вијестима” да је осим дужине трајања судског процеса, судијама УС-а била спорна измјена оптужнице у више наврата.

“Проблематичан је и заштићени свједок”, рекао је извор “Вијести” раније, наводећи да ће се на томе по свему судећи и базирати нова одлука редовног суда.

Судије Уставног суда оцијениле су да је Вујадиновићу, Кожару, Борети и Биговићу повријеђено право на правично суђење, а Биговићу и Борети и право на суђење у разумном року. Правници које су “Вијести” тада контактирале објаснили су да утврђене повреде права на правично и суђење у разумном року нијесу основ за понављање поступка.

Према сазнањима овог медија, у уставним жалбама сви браниоци оптужених навели су и образложили бројне пропусте Вишег, Апелационог и Врховног суда. Међу пропустима на које су указали у жалбама је и заснивање одлуке на изјави заштићеног свједока Зорана Влаовића Бохума и начин на који је он саслушаван.

Образложили су и да је Влаовић саслушаван у супротности са домаћим законима и Европском конвенцијом о људским правима.

У уставним жалбама, које су усвојене, браниоци осуђених истакли су да су њихови клијенти у свим првостепеним пресудама осуђивани на основу изјава које су накнадно издвојене као правно неваљане, а да је на крају Врховни суд потврдио пресуде Апелационог и Вишег суда, упркос томе што су исте засноване управо на изјавама заштићеног свједока које су издвојене као правно неваљане.

Посебно су истакли чињеницу да је цјелокупан поступак започет, а потом и заснован искључиво на његовом исказу који је по њиховом мишљењу правно неваљан.

Извор: Вијести

Прочитајте још:

Царевић примио Клаћа и Баштрицу, освајаче двије медаље на џиу-џицу првенству Европе

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: