Шаторски дочек

Горан Шћекић
Пише: Горан Шћекић
Мајка чека дијете с пута, студент чека резултате испита, болесник чека зору.
А наш предсједник чека вирус.
Само га вирус може спасити од набујалог револта широких маса незадовољних грађана.
У власти се нико не боји вируса.
Од вируса може да се прележи у кревету неколико дана.
А од незадовољне масе народа може да се прележи у Спужу много година.
Колико га жељно ишчекују, видјело се у Подгорици.
Подигли су шатор, позвали трубаче, још само вирус да се појави.
Предсједник ће га дочекати с боцом ракије, како и приличи по црногорским обичајима.
Када вирус стигне, владино весеље ће трајати до зоре.
Послије тога ће га пуштати у шетњу улицама, недјељом и четвртком.
Међутим, велика је паника на двору.
Свим земљама у окружењу је стигао вирус, а у малој Црној Гори га још нема.
Можда вируси не долази у мале државе. Можда су вируси превелики, да би стали у малој држави.
Можда им треба упутити позив.
Међутим, вируса нема, а народ шета у све већем броју.
Предсједник сваке ноћи чека вирус и слуша пјесму:
„Пукни зоро, мога Мила пробуди, па да види ко му долази“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Свиће зора, народ се буди а Мило пуца.
Сви на литије.
Не дамо Светиње
Свиће зора, народ се буди а Мило пуца.
Не дамо Светиње
Reče onaj iz Kotora, da će ako oni izađu biti tijesno, pa se virus uplašio.