Savez za novi svet: Zašto je važan Putinov poziv Vučiću da dođe na samit BRIKS

Zemlje BRIKS i Srbija imaju ne samo najviši stepen ekonomske saradnje u smislu otvorene trgovine, već i veoma slične političke stavove. Na BRIKS se gleda kao na savez budućnosti, i Srbija bi na vreme trebalo da nađe mesto za tim stolom, uz očuvanje svoje vojne neutralnosti, mišljenje je sagovornika Sputnjika.

Oni ističu da je poziv koji je Vladimir Putin uputio Aleksandru Vučiću, da prisustvuje samitu BRIKS u Kazanju, pokazatelj poštovanja.
Ruski predsednik je preneo potpredsedniku srpske Vlade Aleksandru Vulinu da očekuje predsednika Srbije na događajima u okviru sastanka lidera BRIKS u Kazanju u formatu BRIKS „autrič“, a rekao je i da se nada da će Vučić prihvatiti taj poziv.

Poziv je pokazatelj poštovanja

Nikola Šainović, nekadašnji premijer Srbije i potpredsednik Vlade Jugoslavije, objašnjava da je poziv upućen za radni sastanak BRIKS-a koji ima unutrašnju agendu za međusobno pomaganje zemalja koje su ili u samoj organizaciji ili su na neki način zainteresovane za pristupanje.
„Što se Srbije tiče, mi imamo ugovor o spoljnoj trgovini sa dve najveće zemlje BRIKS – Rusijom i Kinom. Dakle, za najveći broj roba međusobno imamo bescarinsku trgovinu i slobodnu trgovinsku zonu ogromnih razmera. To definiše suštinu veza između BRIKS i Srbije u trgovinskom smislu,“ podseća Šainović.

U političkom smislu, ističe naš sagovornik, imamo broje sličnosti sa pozicijama vodećih zemalja BRIKS i onih koje imaju nameru da im pristupe, jer svi zajedno podržavamo tezu o suverenitetu države i o pravu svake nacije da izabere svoj put.

„Takođe, i o zaštiti svake države od mešanja spoljnog faktora, a sve to kroz jačanje Ujedinjenih nacija i mehanizama koje one poseduju a ne blokovskim ili drugim mehanizmima. To su naše sličnosti. Da li će Srbi učestvovati i na kom nivou na pojedinim sastancima koje BRIKS zakazuje to je stvar odnosa i konkretne situacije, s obzirom da mi sada imamo veliku političku gužvu, od unutrašnjih problema sa litijumom, Jadrom, do situacije na KiM i intenzivnih međunarodnih pregovora i kontakata koje Srbija ima u kratkom roku,“ kaže Šainović.
BRIKS i Srbija dokazali prijateljstvo

U tom kontekstu Šainović podseća da su nedavno Beograd posetili i nemački kancelar, kineski i francuski predsednici kao i da se očekuje još novih poseta.

„Da li će predsednik Srbije lično moći da ode i na koji sastanak ili će neko drugi otići iz Vlade Srbije, a siguran sam da hoće, to nije suštinsko pitanje. Suštinsko pitanje je dubina naših međusobnih odnosa a to su zona slobodne trgovine što je najveći mogući nivo međusobne ekonomske saradnje i brojnim političkim demonstracijama međusobnog razumevanja od kojih su na prvom mestu spoljnopolitički stavovi Srbije,“ mišljenja je Šainović.

Spoljnopolitički komentator Danijel Igrec smatra da je poziv predstavnicima Srbije da učestvuju na predstojećem Samitu BRIKS velika čast ali i priznanje našoj državi i dokaz da je njena spoljna politika odgovorna.

„Jer, kada vas savez zemalja kao što je BRIKS, koji okuplja najbrže rastuće ekonomije sveta i najreprezentativnije privrede sveta, poziva da prisustvujete njihovom skupu to pokazuje da oni na vas gledaju kao na ozbiljnog i odgovornog činioca u međunarodnim odnosima. Dakle, oni na nas gledaju kao na respektabilnog partnera sa kojim žele da produbljuju svoje strateške odnose,“ kaže Igrec .

BRIKS je organizacija budućnosti

Igrec misli da je ovaj poziv jako važan jer ukazuje na to da je naša država u situaciji nestabilnih i nepredvidivih geopolitičkih prilika uspela da sagradi zavidnu međunarodnu poziciju, koja pokazuje da Srbija ima dovoljno kapaciteta, ugleda i sposobnosti da sarađuje sa zemljama sa svih meridijana širom sveta.

„Apsolutno je važno da razvijamo naše bilateralne strateške odnose sa svim zemljama koje predstavljaju okosnicu budućnosti, a to su svakako zemlje BRIKS. Članice BRIKS-a podržavaju Srbiju po pitanju njenih strateških državnih i nacionalnih interesa, a vodeće članice ove organizacije pružaju podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije. Takođe, podržavaju i Rezoluciju 12 44 i nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Po pitanju Republike Srpske te zemlje pružile su nedvosmislenu i principijelnu podršku očuvanju Dejtonskog sporazuma i ustavnog položaja RS“ nabraja Igrec.

On kaže da je BRIKS organizacija u kojoj će se očito u budućnosti odlučivati o sudbini sveta, te da s toga treba na vreme da nađemo svoje mesto u ovoj organizaciji.

„Vidimo tu i zanimljivu tendenciju, a to je da mnoge zemlje koje su i regionalne sile pokušavaju da postanu članice BRIKS-a kao što je Turska koja bez obzira što je članica NATO želi da bude u društvu zemalja BRIKS. Prošle godine je više od 30 država podnele kandidaturu za ulazak u BRIKS. U toj organizaciji imamo i jednu Saudijsku Arabiju koja je postala i punopravna članica iako znamo da ona održava strateške odnose sa Amerikom,“ napominje naš sagovornik.

Uspeh je moći ina istok i na zapad

Oba sagovornika Sputnjika, iako smatraju da bi bilo lepo videti Srbiju na Samitu BRIKS, ne misle da bi i neodlazak na isti nešto promenio u odnosima koje mi imamo sa vodećim državama te organizacije a posebno ne Rusije.

„Srbija treba da nastavi da sarađuje sa svim zemljama gde postoji manevarski prostor da se zaštite njeni državni i nacionalni interesi i prostor da kroz tu saradnju afirmiše svoju vojnu neutralnost. Smatram da kada Srbija pokazuje interesovanje i sposobnost da sarađuje i sa zemljama istoka i sa zemljama zapada, to je i najbolji dokaz njenog neutralnog položaja,“ zaključuje Igrec.

Ne treba smetnuti sa uma, dodaje on, i da je jedna Francuska koja je od predvodnica kolektivnog zapada neko ko traži savezništvo i na istoku. Ne treba zaboraviti da je predsednik Fracuske bio u Kazahstanu i u Uzbekistan gde je tražio mogućnosti da sklopi povoljne energetske sporazume sa tim zemljama. Drugim rečima ne treba mi da pristanemo kaže Igrec na bilo kakav narativ bez obzira sa koje strane dolazi a koji nam nameće određenu spoljnu politiku.