Saveznicima se neće dopasti: Kako će izgledati Trampov plan za NATO?

Malo je verovatno da će SAD napustiti NATO ako Tramp bude izabran za predsednika – ali to ne znači da će ta organizacija preživeti njegov drugi mandat, piše „Politiko“.

U zamenu za nastavak angažmana SAD, Tramp očekuje ne samo da evropske zemlje drastično povećaju potrošnju na odbranu – što je bila njegova glavna zamerka dok je bio predsednik – već i da sprovedu ono što stručnjak za odbranu Dan Koldvel opisuje kao „radikalnu preorijentaciju“ NATO-a.

„Više nemamo izbora“, izjavio je on za „Politiko“, navodeći rastući američki dug, smanjenje vojnog angažovanja i odbrambenu industrijsku bazu koja ne može da prati izazove i Rusije i Kine.

Kako navodi taj magazin, SAD bi zadržale svoj nuklearni kišobran nad Evropom tokom drugog Trampovog mandata uključujući vazdušne snage i baze u Nemačkoj, Engleskoj i Turskoj, kao i svoje pomorske snage. S druge strane, najveći deo pešadije, oklopnih jedinca, logistike i artiljerije bio bi prebačen iz američkih u evropske ruke.

Takve promene uključivala bi „značajno smanjenje bezbednosne uloge Amerike – povlačenje umesto ostanka na mestu primarnom zaštitnika u Evropi, i prelazak na pružanje podrške samo u vremenima krize“, dodao je Koldvel.

Trampovi planovi za Ukrajinu

Prema rečima dvojice stručnjaka za nacionalnu bezbednost bliskih Trampu, koji su upoznati sa razmišljanjem unutar Trampovog užeg kruga, republikanski kandidat razmatra sklapanje sporazuma sa Putinom o tome koje bi zemlje mogle da se pridruže NATO-u, posebno Ukrajina i Gruzija.

Takav plan bi bio kraj za nejasno obećanje NATO-a o budućem članstvu Ukrajine – politiku koju je Bajden nastavio, iako se nije obavezao na vremenski okvir.

„Vašington post“ je u aprilu objavio da bi inicijalni plan Trampove administracije takođe uključivao pritisak na Ukrajinu da ustupi Krim i pogranični region Donbasa Rusiji.

„Očekivao bih veoma brz dogovor za okončanje sukoba„, rekao je Kevin Roberts, predsednik „Heritidž fondacije“, uticajnog tink-tenka bliskog nekadašnjem predsedniku.

Prema navodima jednog od stručnjaka za nacionalnu bezbednost koji je upoznat sa Trampovim razmišljanjem, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, Tramp bi „bio otvoren za neku vrstu sporazuma kojim bi se sprečilo širenje NATO-a i ne bi zahtevao povratak na granice Ukrajine iz 1991. godine„.

To, međutim, ne znači da će se Trampova administracija odreći drugih mogućnosti, uključujući isporuku velikih količina oružja Ukrajini, dodao je on.

Tramp lično nije izneo detaljan plan za rešavanje sukoba u Ukrajini. On je rekao da će „okončati rat“ neposredno nakon što bude pobedio na predsedničkim izborima.

Tramp je krajem juna rekao i da je davanje obećanja Ukrajini da će postati članica NATO-a bila „greška“ i „razlog zašto je ovaj rat počeo“.

Mnogi u Trampovom taboru otvoreno smatraju da Ukrajina ne bi trebalo da bude članica NATO-a. „NATO se već proširio daleko iznad onoga što nam je potrebno za antihegemonističku koaliciju“ protiv Rusije, rekao je Kolbi.

Evropljani nisu spremni

Najveći problem sa Trampovim pristupom NATO-u može biti to što evropske države očigledno nisu spremne da ispune dramatično proširenu vojnu ulogu u skorije vreme. Međutim, one neće imati izbora ako Tramp bude istrajao u svojim namerama.

Evropski lideri žive u zabludi, veruju mnogi američki kritičari. „Oni zapravo nemaju pojma kako da zamene SAD“, kaže Džeremi Šapiro iz Evropskog saveta za spoljne odnose.

Kritičari u Trampovom taboru kažu da Evropljani treba da razviju zajedničku odbrambenu industriju umesto nacionalnih, da bi povećali efikasnost i kapacitet i ispunili još uvek neispunjeno obećanje da će proširiti snage NATO-a za brzo reagovanje sa 40.000 na oko 300.000 vojnika.

Ali, sa izuzetkom nekih zemalja poput Poljske, mnoge evropske vlade su i dalje „potpuno u zabludi“, kaže Koldvel.

„Politiko“, međutim, navodi da bi Tramp mogao da nađe saveznike u Evropi kada je reč o blokiranju puta Ukrajine ka NATO-u. Nemački kancelar Olaf Šolc je u maju otvoreno rekao da ne misli da bi Ukrajina mogla da postane deo NATO-a u narednih 30 godina.

U isto vreme, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je nagovestio da prekid vatre neće biti dovoljan da pokrene pitanje članstva Ukrajine u NATO-u. „Moramo biti sigurni da je ovo mir, a ne samo pauza“, rekao je on, prenosi RT Balkan.