,,Savina je svjetilnik pravoslavlja na primorju“: Pisma mitropolita Mitrofana Bana
1 min readPiše: Goran Ž. Komar
Crnogorski mitropolit Mitrofan Ban potekao je iz Grblja u Boki. Budući da je životopis visokopreosvećenog mitropolita Mitrofana uglavnom poznat, namjerni smo ovdje objaviti nekoliko njegovih pisama upućenih Upravi Svetouspenskog manastira Savina i određena dokumenta koja su u vezi sa mitropolitom.
Valja se sjetiti i drugog crnogorskog mitropolita Petra II Petrovića koji se učio knjizi u Novome, u manastiru Savina i školi na Toploj. Mitropolit Petar učio je kod savinskog jeromonaha Josifa Tropovića, a mitropolit Mitrofan kod oca Joanikija Avramovića i oca Venijamina Vujnovića. Vidjećemo iz ovih dokumenata da je otac Joanikije pisao molbu vlastima kako bi mogao na Cetinje ispratiti mitropolita Mitrofana, svoga učenika, prilikom njegovog povratka iz Petrograda gdje je hirotonisan za crnogorskog mitropolita.
Prvi dopis vezan za budućeg mitropolita načinjen je krajem aprila 1865. godine. Njime je nadležni episkop obavješten da je bratstvo manastira Savina dan ranije odlučilo da, po njegovoj želji, primi „dijaka“ Marka Bana. Bratstvo je tražilo dopuštenje da može Marka „obući v rizi malija shimi“. Ovo je odluka o prijemu u monaštvo budućeg crnogorskog mitropolita Mitrofana:
“Vaše visokopreos(veštenstvo) milostivi Arhipast(ir)! U sojuzu proto(ko)la zasjedanija bratstva m(ana)stira Savvine s kog ot 26 aprila zaključilo se da dijaka Marka Bana iz Gerblja po njegovoj želji primi u bratstvo m(ana)stira ovog. Za kojeg umoljava se vaše visokopreosvjaštenstvo da blagoizvolite dopustiti rečenog Bana obući v rizi malija shimi, a potom vo dijakona proizvesti blagoizvolite. U pročem cjelujući s(vjatuju). desnicu, nazvati se želi vašego visokopreosvjaštenstva pokornjejši sluga. U m(anastiru). Sav(ini) 27. apr(il). 1865.
/na poleđini:/ Prečestnjejšemu gospodinu Innokenti Pavloviću. dostojnomu arhim(andritu). m(anasti)ra Savvine u Savvini’‘
U jednome pismu provikara bokokotorskog g. Atanasija Čurlića iz Kotora koje je sačuvano u arhivi manastira Savina, javlja se o rukopoloženju jerođakona Mitrofana Bana iz Grblja, kasnijeg mitropolita crnogorskog:
“Č(islo). 1439. Pravosl(avni). Provik(arijat). Ep(iskopski). Prepodobnjejši igumen! Usljed prepočitajemog konzistorijalnog pisanija ot 24. okt(obra). t(oga). lj(eta). č(islo). 2138/339 uvjedomljava provikarijat prepodobje vaše, da je dne 21. okt(obra). t(oga). lj(eta). jerođakon tamošnjeg manastira Mitrofan Ban ot njegovog preosvjaštenstva G(ospo)dina episkopa Stefana, vo prezvitera pravilno proizveden bio. Ovo se saobštava prepodobiju vašem s tim dodatkom, da pomenutog jeromonaha u svjaštenodjejstviju dobro obučiti i učastnikom blagodjejanija manastirski učiniti imate. U Kotoru 2. novembra 1866.
A(tanasije). Čurlič
Arhim(andrit). i provik(ar). počest(ni). čl(en). konzi(storije)“.
Mitropolit Mitrofan nosio je prijatnu uspomenu na manastir Savinu. U avgustu 1884. stiglo je u Savinu pismo Mitrofana Bana koji se potpisao kao arhimandrit i naimenovani episkop cetinjski:
“Prepodobnjejši otče igumane ljubezni u Hristu brate! Visokouvaženo Bratstvo te Sv(ete): Obitelji po mojoj želji predhodno moga monašeskog objeta koga sam u toj Sv(etoj): Obitelji primio bilo je milostivo primiti me za svoga sobrata i člana toga manastira. Za osobitu čast smatram, što mi je sreća u dio pala, te se mogah nazvati članom i bratom svagda revnostnoga i zaslužnoga bratstva te svete i divne zadužbine naših dičnih predaka, toga znatnoga učilišta u kome su se svagda a osobito u prva vremena kad tako reći i nemaše drugih škola kod nas za priugotovljavanje kako služitelja oltara Gospodnjeg tako i za druge narodnje potrebe spremali a i sad se spremaju sinovi Bokeški, kao što sam i ja tu čast imao, koje će svagda kao najljepša uspomena za mene biti. Ja s najvećom duševnom radošću svagda kroz sve dane moga života najradije želim biti toga vrijednoga i predragoga bratstva članom i bratom no pošto su okolnosti moga položaja takve, da potrebujem formalnosti neke radi imati odpust iz toga Bratstva, zato učtivo umoljavam Vas otče igumane, da biste izvolili bratstvom podpisato i manastirskim pečatom snabdjeveno što pređe izdati mi svjedočanstvo kojim se odpuštajem iz toga Bratstva. U isto vrijeme uvjeravam ovijem ljubezno mi u Hristu Bratstvo te Sv(ete): Obitelji, da ću svagda s njim duševno u bratstkoj zajednici ostati, kao što se tvrdo nadam, da će i ono sa svoje strane mene svagda za takvoga smatrati. Molim Vas otče igumane, da budete dobri moj bracki pozdrav i dubokoi poštovanje izjaviti s moje strane preljubeznome mi Bratstvu te Sv(ete): Obitelji, kojega svagda čast imam biti Ponizni u Hristu brat Mitrofan Ban arhim(andrit): i naimenovani Episkop cetinjski
Cetinje 16/8. 1884“.
Zanimljivo je pismo oca Joanikija Avramovića, pripadnika znamenite hercegnovske familije Avramovića iz sela Trebesin, učinjeno u Savini 13. aprila 1885. godine, a upućeno Konzistoriji u Kotor:
“Br(oj) 15. Visokoprečasna Konzistorija! Prilikom srećnog povratka iz Peterburga ovud skorog prolaska u Crnugoru Visokopreosveštenog novog Mitropolita cetinjskog Gospodin Mitrofana Bana, negdašnjeg učenika, a današnjega učitelja moga želim poprati(ti) Ga do na Cetinje i onamo zadržati samo tri dana, a četvrti dan povratiti se ovamo na Savinu. Zato najponiznije molim t(u). v(isoku). D(uhovnu). Vlast za odobrenje prerečene moje želje, ako se ta ne protivi kakovoj politici – – Savina 13 april 1885 Visokopr(ečastnoj) Konzistoriji.’‘
Kao potvrdu o dubokoj vezi sa manastirom svoga postriga, nalazimo u arhivi manastira Savina i ovo pismo mitropolitovo kojim cetinjski mitropolit Mitrofan Ban dariva Savinu jednom svetom čašom:
„KONSISTORIJA CETINJSKA
Cetinje 7. jula 1912. g.
Prečasnom Gospodinu O. Milutinu Raduloviću igumanu M. Savine
u M. Savini.
Cetinjski Manastir sa Savinskim vežu mnoge istorijske uspomene; i to: blaženopočivši mitropolit Sava Petrović dao je 1777. godine Arhijerejski blagoslov za podizanje velike Savinske crkve; mitropolit prvi ,,sveti’’ u Savini blagoslovio je vojne barjake protivu Francuza koji hoćahu da poplave Boku; Vladika Rade kao đak učio se u Savini, a sadašnji mitropolit Crnogorski postrižen je u Savini.
S pogledom na ovakva istorijska fakta, a sa obzirom i na to, što Manastir Savina na Primorju pravoslavlju služi kao religiozni svjetilnik na čast i korist našemu pravoslavlju; zato Manastir Cetinjski Savinskome šalje na dar jednu sv. čašu sa odnosnim priborom, koje izvolite primiti u znak naše ljubavi i odanosti k tamošnjoj bratiji i njihovoj sv. obitelji.
Mitropolit
Mitrofan Ban“
Pročitajte još:
Brisanje imena Boke kotorske na plenumu sreskog odbora 8. aprila 1945. u Kotoru
Prvi nagoveštaj za ujedinjenje u jednu, Srpsku pravoslavnu crkvu, stigao je iz Crne Gore decembra 1918. godine. Crnogorski Sveti sinod je jednoglasno doneo odluku da se „nezavisna Srpsko-pravoslavna Sv. Crkva u Crnoj Gori ujedini s autokefalnom Pravoslavnom crkvom u Kraljevini Srbiji“. Krajem istog meseca, episkopi iz svih ovih crkvenih oblasti okupljaju se u Sremskim Karlovcima
Na čelo tog pokreta stao je mitropolit crnogorski Mitrofan Ban. Pod njegovim predsedništvom, 26. maja 1919. konferencija srpskih arhijereja donela je odluku o uspostavljanju duhovnog jedinstva svih srpskih crkvenih oblasti i pokretanju kanonskog postupka za ujedinjenje. Ali, ostvarenje ove zamisli podrazumevalo je sporazum sa Vaseljenskom patrijaršijom u Carigradu. To je tražilo ozbiljnu diplomatsku akciju, pa i određenu količinu novca, i to ne malu
Sredinom juna 1920. godine, regent Aleksandar donosi ukaz kojim je ozakonjeno ujedinjenje Srpske pravoslavne crkve, a proglašenje Patrijaršije je zakazano za 12. septembar. Tih dana u Sremskim Karlovcima održana je i konferencija svih episkopa iz cele zemlje, koja je nazvana Ahijerejskim saborom, na kome je proglašeno vaspostavljanje Patrijaršije. Tom prilikom je odlučeno da cetinjski episkop i dalje nosi titulu „mitropolit crnogorsko-brdski i primorski i egzarh svetog trona pećkog“
Danas Novak Adzic tvrdi : da nije bilo Nikole Mitrofan Ban bo prodavao drva,a nas Grbljnin tvrdi i cijeni kako je Novak dobar istoricar.To su te snage Montenegra koje trebaju da izvedu zemlju u EU iz ucmalosti nekulture i mafije.
Adžić: Da nije bilo kralja Nikole Mitrofan Ban bi prodavao drva, Janko Vukotić dostavio plan za uništenje Božićnog ustanka
Nije ustanak nego IREDENTA Adzicu i ostanuti ce tako da se izucava!