Vrvi od majstora otkako su prvi radovi počeli prošlog leta, ali umesto na Sretenje 2020, što je bila inicijalna najava, kompletno rekonstruisan Savski trg će, u najboljem slučaju, biti otvoren tek oko Krstovdana. Razlog za novi rok za Savski trg nisu loše vremenske prilike, neucrtane podzemne instalacije ili izmena projekta. Ako se može suditi prema poslednjim najavama nadležnih, razlog za odlaganje je dopremanje i postavljanje spomenika Stefanu Nemanji koji će prilično nadvisiti zdanje stare Glavne železničke stanice, spomenik kulture od velikog značaja i, sve izvesnije, budući dom Muzeja Nikole Tesle, prenosi Politika.

Problem sa rekonstrukcijom ovog trga nisu majstori. Oni sve vreme rade punom parom. Ali, nejasno je šta zaista uporno pomera datum za završetak radova. Jer, postavljanje samog spomenika, kad god da se to desi, ne može biti razlog za odlaganje završetka okolnih saobraćajnica (na potezu Nemanjina – Savska) i za okončanje radova na ostatku pločnika.

Poslednja, jučerašnja najava Gorana Vesića, zamenika gradonačelnika, da će kompletno uređen trg biti gotov tek u drugoj polovini septembra samo je jedan u nizu brojnih rokova u zgusnutom kalendaru probijenih datuma za Savski trg. Prvobitni rok za otkrivanje spomenika na preuređenom Savskom trgu bio je prva polovina 2019. kada se slavilo 800 godina od autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve. U rano leto 2019. počele su tek pripreme za preuređenje trga, a gradski oci su tvrdili da će sve biti gotovo do Dana državnosti ove godine. Radovi se nisu bili pošteno ni zahuktali, kad je rok, bez dodatnih pojašnjenja, krajem minulog oktobra pomeren za kraj maja ove godine.

Taj ciljni datum je najduže bio na snazi, da bi početkom 2020. krenula serija pomeranja rokova koja i dalje traje. U februaru je početak leta bio viđen kao ciljni datum, a u martu Vidovdan. Od polovine aprila do danas kao na rolerkosteru smenila su se tri roka – kraj jula, avgust i sada druga polovina septembra. Sve vreme poslednjih meseci nadležni su kao veći problem isticali dopremanje spomenika Stefanu Nemanji koje je pomereno zbog zatvaranja granica i virusa korone, ali i „kompleksnost samih radova”. Ovo drugo kao argument treba uzeti s rezervom jer ta složenost je svakako morala bude poznata i kada su radovi kretali. Posebno čudi što se ciljni rok najučestalije pomerao u trenutku kada je na gradilištu sve išlo naruku građevinarima – blaga zima i prilično toplo proleće i ukidanje saobraćaja zbog vanrednog stanja. Na sve to, čelnici grada su ovo gradilište gotovo svakodnevno u prethodna dva-tri meseca navodili kao ogledni primer kako treba da izgleda jedna rekonstrukcija. I mnogi građani koji svakodnevno prolaze ovim delom grada saglasni su da je Savski trg jedno od najbolje organizovanih prestoničkih infrastrukturnih gradilišta, što dodatno otvara pitanje: šta sem dopremanja spomenika usporava radove na ovom mestu, ako radnici sve vreme majstorišu kako treba?

Preuređeni Savski trg sa saobraćajnicama po obodu i centralnim delom samo za pešake biće svakako osveženje u ovom delu grada. Ali na putu do toga, već sada je jasno, više obećanja nadležnih na ovu temu palo je u vodu − probijeni su brojni rokovi, a osim toga u toku rekonstrukcije saobraćaj je dosta trpeo iako su najave bile da će saobraćajne izmene biti minimalne.

Do daljeg, dok ceo trg ne bude gotov, vozači mogu da koriste nedavno otvorene saobraćajnice na potezu Nemanjina – Karađorđeva.

Kako se spomenik šetao

Savski trg je treća lokacija na koju se od decembra 2015. šetala buduća skulptura osnivača srpske srednjovekovne države. Ona je najpre, na predlog tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, trebalo da bude u parku Manjež, potom je u aprilu 2017. pomerena stotinak metara niže na ugao Nemanjine i Kneza Miloša – ispred zdanja A kompleksa arhitekte Nikole Dobrovića oštećenog u NATO agresiji. Tada je odlučeno da se raspiše međunarodni konkurs i određen je, za naše prilike, izuzetno vredan nagradni fond. Pet meseci kasnije na sednici Skupštine grada odbornici su pomerili spomenik nekoliko metara niže na Savski trg.

U obrazloženju takve odluke navedeno je: … „imajući u vidu činjenicu da je reč o Stefanu Nemanji – tvorcu države koji zaslužuje i treba da zauzme reprezentativno-centralno spomeničko mesto u gradu. U tom smislu, Savski trg kod Železničke stanice je reprezentativnija lokacija za podizanje spomenika, pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da je zgrada sadašnje Železničke stanice predviđena za Muzej srednjovekovne Srbije”…

U poslednje dve godine malo ko više pominje da će sedište Muzeja srednjovekovne Srbije biti u zdanju bivše Glavne železničke stanice koja je od 1. jula 2018. zatvorena za saobraćaj.

U taj objekat najpre će se useliti Muzej Nikole Tesle iz Krunske ulice. Zvanične odluke vlade o tome još nema, ali na osnovu izjava pojedinih državnih zvaničnika to je, reklo bi se, već gotova stvar.

Politika

Pročitajte JOŠ:

Ulazak u Srbiju od danas bez negativnog testa na Kovid-19